Na večeri sa kravom: o sterilitetu, biljnoj ishrani i zubima


Redakciji FakeNews Tragača pristigla je prijava čitaoca o spornim tvrdnjama koje je iznela doktorka Snežana Bašić tokom jednog prošlogodišnjeg televizijskog gostovanja. Ovih dana, snimak sa njenim izjavama širi se društvenim mrežama, putem kojih je dospeo i do naših čitalaca. Bašić na snimku govori o „pravilnoj“ ishrani, ali tvrdnje koje iznosi nisu u potpunosti tačne: predimenzionirane su, izvučene iz konteksta i/ili nedovoljno razjašnjene. Ona, između ostalog, kaže da bi „zabranila nutricioniste“, ali i da bi ljudi mogli da jedu samo biljke (tj. da budu vegani), kada bi imali velike vilice i ravne zube poput krava.

 

U kakvoj su vezi unos masti i sterilitet?

Doktorka Bašić najpre tvrdi kako je unos masti neophodan za hormone, a zatim dovodi u vezu nedostatak masti kod mladih ljudi sa savremenim problemom steriliteta. „Masti su vam neophodne za hormone. Vi ne možete da zasnujete porodicu – mlad čovek koji ne unosi masti jednako sterilitet“, navodi Bašić u spornom videu.

Isečak gostovanja doktorke Bašić je i dalje dostupan na TikTok platformi, a mi smo obratili pažnju i na komentare korisnika. Pored reči hvale ali i skepticizma, uočili smo i komentare poput „odoh sad na ćevape“, „ja jedem sve što mi padne pod ruku i imam samo 54 kilograma“, kao i „ja jedem mast odmalena, i to svinjsku“.

Medicina potvrđuje da, uz mnoge druge bitne faktore, i ishrana može uticati na reproduktivno zdravlje, kako žena tako i muškaraca. A to je naročito slučaj sa neuravnoteženom i nezdravom ishranom. U izlaganju dr Bašić problematično je to što – u svom nastojanju da odbrani masti od zlog glasa koji ih prati –  ne definiše jasno na koje masti misli. Masti se dele na četiri osnovne grupe, a to su: mononezasićene masne kiseline, polinezasićene masne kiseline, zasićene masne kiseline i transmasne kiseline.

Kada govorimo o transmasnim kiselinama, rezultati istraživanja koje ispituje njihov uticaj na neplodnost sugeriše postojanje veze između unosa ovih masti u ishrani većeg od 1% ukupne dnevne energetske vrednosti i niske koncentracije spermatozoida i kvaliteta sperme kod muškaraca.  U slučaju žena identifikovana je veza sa ovulatornom neplodnošću, ukoliko energija nastala unosom transmasnih kiselina u ishrani čini više od 2% ukupne dnevne energetske vrednosti. Zaključci ove studije „sugerišu da visok unos transmasnih kiselina predstavlja faktor rizika za neplodnost kod oba pola“.

S druge strane, pojedine masti zaista doprinose boljem reproduktivnom zdravlju. Autori istraživanja o mogućem uticaju mononezasićenih masnih kiselina na ovulatornu neplodnost zaključili su da unošenje 2% dnevne energije iz transmasti, umesto iz mononezasićenih masnih kiselina, može dvostruko povećati rizik od ovulatorne neplodnosti.  Pored toga, istraživanja sugerišu i da pojedine mononezasićene masne kiseline poput oleinske mogu pospešiti razvojnu kompetenciju oocita (ženske polne ćelije) prilikom vantelesne oplodnje.

U zaključku studije koja se bavi polinezasićenim masnim kiselinama i reproduktivnim zdravljem muškaraca i žena navodi se da su ove masti muškarcima „neophodne zbog svoje sposobnosti da plazma membrani spermatozoida daju fluidnost koja joj je potrebna za oplodnju“, kao i da su među kritičnim komponentama neophodnim za plodnost muškaraca. S druge strane, efekti ovih masti na različite aspekte ženske reprodukcije, prema istraživačima, ostaju nejasni. „Čini se da su polinezasićene masne kiseline mač sa dve oštrice – neke su suštinski neophodne, ali njihov prekomeran unos je potencijalno štetan. Ostajemo bez jasnog odgovara na pitanje o ravnoteži koja bi u različitim periodima našeg života stvarala optimalne uslove za plodnost“, zaključuje se u pomenutoj studiji.

Što se tiče zasićenih masti, one mogu negativno uticati na kvalitet sperme kod muškaraca. U jednoj danskoj studiji koja je obuhvatila 701 muškarca dokazano je da su „koncentracija spermatozoida i ukupan broj spermatozoida bili niži kod muškaraca sa visokim procentom energije stvorene iz unosa zasićenih masti“. „Smanjenje unosa zasićenih masti može biti korisno i za opšte i za reproduktivno zdravlje“, poručuju istraživači u zaključku studije. Takođe, druga istraživanja sugerišu da zasićene masne kiseline mogu imati štetne efekte na sazrevanje i implantaciju oocita od kojih nastaje jajna ćelija.

 

A „Posle ručka“ na TV Happy – pseudonaučni desert: dr Snežana Bašić protiv HPV vakcina

 

Vegetarijanska ishrana i esencijalne aminokiseline

U nastavku gostovanja, doktorka Bašić dodala je i kako vegeterijanci ne mogu svojom redovnom ishranom da unesu sve što je potrebno za normalno funkcionisanje organizma. Odnosno, posebno je izdvojila nemogućnost odgovarajućeg unosa esencijalnih aminokiselina, zbog čega ih vegeterijanci navodno često nadoknađuju suplementacijom.

Tačno je da su najbolji izvori esencijalnih aminokiselina zapravo životinjskog porekla, a pojedina istraživanja fokusirana na poređenje proteina biljnog i životinjskog porekla takođe su pokazala da su životinjski proteini kompletniji nego biljni. Ali treba spomenuti da te razlike nisu od suštinskog značaja za odrasle, koliko za novorođenčad i decu usled njihovih specifičnih razvojnih zahteva. Međutim, to ne znači nužno da ne postoje biljne namirnice u čovekovoj ishrani koje sadrže neophodne aminokiseline.

Hrana koja sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina naziva se kompletnim proteinima, i ona pored mesa uključuje jaja, mlečne proizvode, soju, kinoju i heljdu. Sa druge strane, postoje i nekompletni proteini, odnosno oni koji sadrže samo deo najvažnijih aminokiselina koje se mogu pronaći u namirnicama poput orašastih plodova, semenki, pasulja i određenih vrsta žitarica. U slučaju vegeterijanske ishrane, moguće je pravilno i izbalansirano kombinovati ove namirnice kako bi se svakodnevno omogućio potreban unos svih devet esencijalnih amino kiselina dovoljnih za sintezu proteina.

 

Da li nam je evolucijom predviđeno da jedemo meso?

U video-snimku pokrenuto je i pitanje evolucije ljudskih zuba i njene potencijalne povezanosti sa načinom ishrane. Doktorka Bašić navodi da bismo sa „velikim, ravnim zubima“ i velikim vilicama kao što ih imaju krave, mogli da budemo u poziciji da jedemo samo biljke. U evoluciji jeste zabeleženo smanjenje veličine zuba u poređenju sa zubima naših predaka, ali da li je uzrok tog smanjenja udaljavanje od biljne ishrane?

Jedan veoma važan faktor koji je uticao na ovo smanjenje jeste promena u načinima pripremanja hrane. Kako se navodi u studiji koja poredi ishranu ljudi sa ishranom drugih primata, mi imamo manju snagu zagriza od velikih primata, što je posledica konzumacije obrađene hrane. Naši preci jesu imali velike zube potrebne za obradu zahtevne hrane. Međutim, kako je došlo do nastanka vatre i alata za pripremu hrane, veličina zuba se primetno smanjila.

Pra-ljudi australopitekusi su, na primer, imali velike i ravne kutnjake koji su služili za drobljenje čvrste hrane (poput orašastih plodova i voća), ali i mekše. Međutim, nisu bili najbolje rešenje za žilavu hranu (mahune, stabljike) i za meso. Naučnici navode da se, od trenutka kad su ljudi naučili da omeškaju hranu kuvanjem, istovremeno „smanjila potreba za prilagođavanjem vilica i zuba“. Ranija ishrana je, s obzirom na težinu njene obrade, zahtevala jake vilice, velike očnjake i snažnije mišiće za žvakanje nego što to danas karakteriše modernog čoveka.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač

Ukratko

12/06/2024

Ne, Adriana Vilagoš nije iz Vrbasa

Sportklub (podsajt portala N1) objavio je vest o velikom uspehu Adriane Vilagoš, mlade bacačice koplja, koja je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebrnu medalju. U tekstu…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA