Veliki kašalj nije uzrokovan virusom, niti je posledica zagađenog vazduha

Ministarstvo zdravlja Srbije saopštilo je krajem januara da su četiri bebe preminule od posledica velikog kašlja, odnosno, pertusisa. Kako se ispostavilo, nakon svega tri dana od saopštenja broj žrtava je porastao na pet.

Već istog dana na društvenim mrežama pojavile su se spekulacije o ovom oboljenju, njegovim uzrocima, simptomima ali i efikasnosti vakcinacije. Međutim, da bismo razdvojili činjenice od manipulacija, neophodno je najpre reći šta je tačno veliki kašalj i koje su njegove karakteristike.

Da li je veliki kašalj virus?

Na zvaničnom veb-sajtu Centra za prevenciju bolesti (CDC) navodi se kako je u pitanju „veoma zarazna respiratorna bolest“. Iako su pojedini korisnici društvenih mreža tvrdili kako je virus uzročnik pertusisa, ta informacija nije tačna. Veliki kašalj uzrokuje posebna vrsta bakterije pod nazivom Bordetella pertussis, a oboljenje je svojstveno samo ljudima. Kada se Bordetella pertussis nađe u našem telu, ona se vezuje za treplje (male ekstenzije slične dlakama) koje oblažu deo gornjeg respiratornog sistema. Ova bakterija potom oslobađa toksine koji oštećuju treplje i izazivaju oticanje disajnih puteva.

U pitanju je vrlo zarazno oboljenje koje se brzo širi putem vazduha. Studije su pokazale da je pertusis „daleko zarazniji od poliomijelitisa, malih boginja, rubeole, zaušaka i difterije“. Prevencija se postiže redovnom imunizacijom dece sa tri primljene doze tzv. DTaP vakcine.

Da li je veliki kašalj posledica zagađenog vazduha?

Uočili smo da je jedna korisnica društvene mreže X napisala kako je veliki kašalj u stvari posledica zagađenog vazduha u Srbiji, a ovaj tvit je u trenutku analize videlo gotovo 20.000 ljudi.

Već smo prethodno naglasili da je uzročnik pertusisa bakterija, tako da ukoliko nje nema – nema ni velikog kašlja. Zbog toga se zagađenje vazduha ne može posmatrati kao direktan uzrok pojave ovog oboljenja. Ipak, pojedini spoljašnji faktori se mogu dovesti u indirektnu vezu sa pertusisom, kao što je to slučaj i sa dosta drugih respiratornih ali i bakterijskih bolesti. Kao što je već poznato, bakterije znatno brže rastu i šire se na višim temperaturama, a na njih takođe utiče i vlažnost vazduha.  Shodno tome, više temperature (ali ne i previsoke, koje sterilišu) predstavljaju plodno tlo za širenje bakterija, a između ostalog i bakterije velikog kašlja.

Takođe, istraživači u Kini su identifikovali sponu između pojedinih zagađivača iz vazduha i pertusisa. Na primer, hemijsko jedinjenje sumpor-dioksida (SO2) deluje kao „snažan iritant pluća“ koji može oslabiti njihovu funkciju. Štetni azot-dioksid (NO2) takođe potencijalno povećava rizik od razvoja respiratornih oboljenja poput pertusisa. Mogući mehanizam delovanja ovog i drugih zagađivača jeste da visoki nivoi pomenutih materija u vazduhu iritiraju disajne puteve, a usled toga povećavaju i podložnost respiratornim infekcijama. To je posebno značajno u slučaju dece, jer su ona izložena većem riziku s obzirom na to da dišu bržim ritmom, uglavnom provode više vremena napolju, a njihova pluća i imunološki sistem nisu u potpunosti sazreli.

Dakle, izlaganje zagađenom vazduhu se samo po sebi ne može posmatrati kao direktan uzrok velikog kašlja. Ipak, izloženost vazduhu lošeg kvaliteta može oslabiti odbrambene mehanizme respiratornog sistema, što čini osobe podložnijim infekcijama, uključujući i pertusis.

Kakve veze imaju obuhvat vakcinacije i širenje epidemije?

Na društvenoj mreži X naišli smo i na tvit u okviru kog se spekuliše o visokoj stopi vakcinacije protiv velikog kašlja u Danskoj, koja se uprkos tome suočava sa epidemijom pertusisa. „Obuhvat vakcinacije mora biti 95% da ne bi dolazilo do epidemije. Samo nek objasne kako je u  Danskoj obuhvat vakcinacije 97%, epidemija h(k)ara“, navodi se u objavi. Međutim, radi se o manipulaciji činjenicama.

Vakcina prvenstveno služi tome da ublaži tok bolesti kod zaražene dece. U prošlogodišnjem izveštaju o pertusisu u Danskoj konstatovano je da „što je više vakcina (doza) dete primilo, to je efikasnija bila njihova zaštita”. Treba imati na umu i da imunitet stečen vakcinacijom nije doživotan, a u slučaju ovog oboljenja on postepeno počinje da slabi već nekoliko godina od poslednje vakcinacije. Isto važi i za imunitet stečen nakon prirodnog zaražavanja.

Činjenica je da udeo stanovništva vakcinisanog protiv difterije, tetanusa i pertusisa u Danskoj iznosi 97 procenata, kao i da je u toj zemlji tokom prethodne godine došlo do širenja bakterije velikog kašlja. Ali to ne znači da vakcinacija nije efikasna.  Naime, za pertusis je karakteristično (ali nije pravilo) da se vraća u ciklusima od tri do pet godina, bez obzira na imunizaciju stanovništva. Konkretno u slučaju Danske, poslednje epidemije velikog kašlja zabeležene su 2016. i 2019, a do novog porasta obolelih je došlo i 2023. godine.

Najranjiviji deo populacije koji može biti zaražen pertusisom su novorođenčad, zbog čega se program vakcinacije u Danskoj posebno fokusira na zaštitu ove starosne grupe. Iz perspektive istraživača epidemiologa, zaštita adolescenata i odraslih je takođe važna jer oni predstavljaju „čest izvor infekcije za nevakcinisane ili nepotpuno imunizovane bebe”, a za koje su posledice ujedno i najfatalnije. Zbog toga je u Danskoj tokom epidemije pertusisa 2019. godine uveden privremeni program vakcinacije protiv velikog kašlja kod trudnica, a njihova Zdravstvena uprava predlaže da se uvede trajna ponuda vakcinacije za trudnice.

Iz svega navedenog jasno je da je stopa vakcinacije protiv pertusisa u Danskoj visoka, kao i da je epidemija prisutna, ali je istovremeno u celokupnom kontekstu zanemareno jedno vrlo važno pitanje, a to je mortalitet novorođenčadi. Od 1995. godine u Danskoj je preminulo svega sedmoro dece od posledica ove respiratorne bolesti. Nasuprot tome, u Srbiji je tokom jednog ciklusa pertusisa (do sad) preminulo čak pet beba. Procentualno posmatrano, stopa mortaliteta novorođenčadi u periodu jednog ciklusa velikog kašlja u Srbiji je znatno veća nego u Danskoj.

O kemtrejlsima (opet)

Ni ovog puta nagađanja na društvenim mrežama nisu prošla bez teorija o kemtrejlsima – tragovima na nebu koji ostaju za avionima (1, 2). Tragač je više puta analizirao dezinformacije o avionima koji, po neargumentovanim navodima, zaprašuju stanovništvo raznoraznim bolestima poput, na primer, korona virusa (1, 2). I u slučaju velikog kašlja, može se reći da su ove tvrdnje u potpunosti neosnovane.

Kao što je već rečeno u uvodnom delu ovog teksta, veliki kašalj se prenosi kapljicama iz vazduha, ali ne zaprašivanjem „bolesti” iz vazduha. Konkretno, širi se od osobe do osobe kašljanjem ili kijanjem. Ukoliko je osoba zaražena pertusisom, ona će prilikom kašljanja i kijanja izbacivati kapljice koje sadrže bakteriju, što potencijalno dovodi do daljeg širenja zaraze. A da li će se osoba u bliskom okruženju zaraziti ili neće, i kakve će simptome ispoljiti, zavisi od kombinacije više faktora poput starosti i snage imunološkog odgovora.

Teodora Koledin i Ivan Subotić, FakeNews Tragač