Studija o 11.000 finskih blizanaca kao „dokaz” blagodeti lenčarenja

Jedan čitalac nas je zamolio da proverimo tvrdnju iz video-snimka objavljenog na Instagram stranici emisije Hrvatske radio-televizije (HRT) „Kod nas doma”. Naime, na toj stranici je krajem decembra objavljen isečak intervjua s pevačicom Indirom Levak, koja je izjavila da ljudi koji previše vežbaju brzo stare.

Konkretno, dijalog pevačice i voditeljke glasi ovako:

Indira Levak: „Ja sam sinoć čitala jednu fantastičnu studiju švedskih znanstvenika koji su rekli da u biti svi ljudi koji previše vježbaju brzo stare.”

Voditeljka: „Joj, vidjela sam samo taj naslov.”

Indira Levak: „I to na 11 tisuća ispitanika i to blizanaca, evo to su utvrdili. Tako da ja od sad samo sjedim.”

Voditeljka: „Ne, ti nećeš ostariti nikada.”

Indira Levak: „Ne! Ja samo sjedim!”

Studija koju Levak pominje zapravo je delo finskih naučnika i bazirana je na podacima o 11 hiljada finskih blizanaca, a ne švedskih. Rad i dalje nije recenziran, ali je dostupan javnosti od juna 2023. godine, nakon čega je privukao veliku pažnju medija. Hrvatski i srpski portali pisali su o rezultatima krajem decembra (1, 2).

I dok jeste načelno tačno da su posmatrane osobe koje su najviše vežbale „brže starile“ od drugih aktivnih (!) grupa ispitanika, rezultati studije su ipak kompleksniji i ne možemo ih – sem u šali – tumačiti kao poziv na lenčarenje.

Šta je studija pokazala?

Naime, studija pod nazivom „Povezanost dugotrajne fizičke aktivnosti u odraslom dobu sa kasnijim biološkim starenjem i smrtnošću od svih uzroka – prospektivna studija blizanaca”, bazirana je na podacima prikupljanim 30 godina. Ispitanici su razvrstani na četiri grupe – „sedelačku“, umereno aktivnu, aktivnu i vrlo aktivnu.

Utvrđeno je da je biološko starenje ubrzano kod vrlo aktivnih ispitanika, ali je to bio slučaj i sa onima koji imaju „sedelački“ način života. Tačnije, povezanost starenja i fizičke aktivnosti možemo prikazati u obliku slova U, jer je bila najveća u prvoj i poslednjoj kategoriji.

Važno je napomenuti da su veze između fizičke aktivnosti i biološkog starenja „oslabljene“ nakon što su u obzir uzeti drugi faktori vezani za način života, prvenstveno zdrave životne navike, koje su smanjile intenzitet starenja i kod sedelačke i vrlo aktivne grupe. Čak i nakon toga, visoko aktivna klasa ostala je „u proseku, 1,3 godine biološki starija od umereno aktivne klase i 1,8 godina biološki starija od aktivne klase”. Ova tvrdnja je zatim poslužila medijima da obznane kako ljudi koji mnogo vežbaju – brže stare.

Dr Rabija De Latur, docentkinja na Medicinskom fakultetu Grosman u Njujorku, rekla je za Foks njuz kako ova studija nije dokaz da je zdravo ne vežbati: „Jedna od dobrih stvari koju možete učiniti za sebe je da se bavite fizičkom aktivnošću. Tako da ne bih koristila ovu studiju kao izgovor da prestanete s vežbanjem.”

Šta je sa smrtnošću?

Ako pogledamo drugi aspekt praćen u izvornoj studiji, a to je smrtnost, ona jeste bila najveća upravo u sedelačkoj kategoriji: „Preko trećine (38,8%) učesnika iz sedentarne grupe umrla je tokom perioda praćenja mortaliteta, u poređenju sa 30,8%, 29,0% i 25,4% iz aktivnijih klasa“. Odnosno, kako se navodi, „aktivne klase su imale 15-23% manji rizik od smrtnosti od svih uzroka u poređenju sa sedentarnom klasom”. Dodaje se, kao i u prethodnom slučaju, da je „nakon uzimanja u obzir drugih faktora povezanih sa zdravljem, smanjenje rizika od smrtnosti bilo maksimalno 7%”.

U ovoj studiji se jasno ističe da su zdrave životne navike bile značajan faktor za odlaganje starenja i sprečavanja prerane smrtnosti.

Njujork tajms je u svom tekstu iz 2021. godine „Koliko nam je vežbanja potrebno da bismo živeli duže?” naveo da nam je za dugovečnost potrebno 7.000 do 8.000 koraka dnevno ili oko 30 do 45 minuta vežbanja većinu danā. Navodi se i da može postojati gornja granica za dugovečnost kada smo aktivni, i malo je verovatno da će forsiranje fizičke aktivnosti dodati godine našem životnom veku. U ekstremnim slučajevima može biti čak i štetno.

„Oni muškarci i žene koji su prešli najmanje 7.000 koraka dnevno imali su oko 50 posto manje šanse da će umreti od onih koji su napravili manje od 7.000 koraka, a rizik od smrtnosti je nastavio da opada kako je ukupan broj koraka rastao, dostižući 70 odsto manje šanse za ranu smrt među onima koji su napravili više od 9.000 koraka. Međutim, na 10.000 koraka prednosti su se smanjile. Ljudi koji prave više od 10.000 koraka dnevno, čak i mnogo više, retko su nadživeli one koji su napravili najmanje 7.000 koraka”, stoji u navedenom tekstu ovog medija.

Marija Zemunović, FakeNews Tragač