Fejsbuk stranica Femina nedavno je podelila fotografiju tetovirane matematičke formule uz sledeći navod: „Ovo je Dirakova jednačina i najlepša je od svih u fizici, koja opisuje fenomen kvantne zapletenosti. Drugim rečima, to je ᴄ̌ᴀʀᴏʙɴᴀ ғᴏʀᴍᴜʟᴀ ʟᴊᴜʙᴀᴠɪ. Kako utiče na nas, pročitajte u komentaru”
Link u komentaru je dalje vodio do sajta Femina, gde je podrobnije objašnjeno:
„Rekla mu je: ’Reci mi nešto lepo …’
Odgovorio joj je: ’(∂ + m) ψ = 0’
Ovo je Dirakova jednačina i najlepša je od svih u fizici. Opisuje fenomen kvantne zapletenosti, koji kaže:
’Ako dva sistema međusobno deluju tokom određenog vremenskog razdoblja, a zatim se međusobno razdvoje, možemo ih opisati kao dva različita sastava, ali oni već postoje kao drugačiji jedinstven sastav, ono što se događa jednom utiče na drugog, čak kilometrima i svetlosnim godinama daleko.’
Ovo je kvantno preplitanje ili kvantno sprezanje. Dve čestice koje su se u nekom trenutku povezale, uvek su povezane. Uprkos udaljenosti između njih, čak iako se nalaze na suprotnim krajevima Svemira, veza između njih je trenutna.
Ista stvar događa se i između dvoje ljudi kada ih povezuje nešto što samo živa bića mogu doživeti.
Ovo nazivamo LJUBAV.”
Isti tekst o Dirakovoj jednačini je i ranije deljen na našem jeziku: na Fejsbuku (1, 2, 3, 4, 5, 6), Tviteru, Instagramu i Jutjubu. Međutim, problem s ovom lepom pričom je taj što Dirakova jednačina ne predstavlja nikakvu formulu ljubavi, o čemu je već pisao i australijski Asošijeted pres. Ovaj portal za utvrđivanje činjenica kontaktirao je s nekolicinom eksperata koji su objasnili zašto je povezivanje kvantne zapletenosti, ljubavi i Dirakove jednačine pogrešno.
Doktor Marten Hogerland, viši predavač fizike na Univerzitetu u Oklandu i stručnjak za kvantna pitanja, objasnio je AP-u da kvantna zapetljanost ne može da se primeni na ljubavne odnose, kao i da Dirakova jednačina ne opisuje kvantnu zapetljanost.
I Tomas Pašbi, docent na Odseku za filozofiju na Univerzitetu u Čikagu, takođe je rekao za ovaj medij da je interpretacija koja prati viralni tekst „u suštini besmislica“. On primećuje i da formuli nedostaje jedan deo (bez kojeg je prepisana i u objavama na srpskom jeziku).
A ako Dirakovu jednačinu shvatimo kao metaforu?
Kao što možemo videti, pripovest o Dirakovoj jednačini zasnovana je na više pogrešnih tumačenja. Međutim, ima li prostora da činjenice ostavimo postrani, pa da ovu jednačinu shvatimo kao metaforu? Odgovor na ovo pitanje zavisi od vaše spremnosti da prihvatate analogije koje su poprilično kreativne / nategnute.
Melanija D’Anijelo u svom tekstu o pogrešnom interpretiranju Dirakove jednačine pojašnjava zašto nije moguće primeniti zakone fizike na ljudske emocije i odnose: „To bi bilo kao da pokušavate da objasnite ponašanje automobila psihologijom.”
Uzimajući u obzir da se kvantna zapletenost ne može povezati sa svetom ljudskih odnosa, kao i to da Dirakova jednačina ne objašnjava kvantnu zapletenost, na šta se onda Dirakova jednačina uopšte odnosi?
Reč je o jednačini koju je razvio britanski fizičar Pol Dirak 1928. godine i, kako se navodi, ova relativistička jednačina kretanja za talasnu funkciju elektrona „svrstava se među najviša dostignuća nauke 20. veka.” Za svoj rad Dirak je 1933. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziku, zajedno sa jednim drugim fizičarom – Šredingerom „za otkriće novih produktivnih oblika atomske teorije”.
Marija Zemunović, FakeNews Tragač