Stacionarni cikloni: kao HAARP oko Kragujevca

Prilikom nedavnih vremenskih nepogoda u Srbiji, na Tviteru se 16. juna pojavila insinuacija da je HAARP zaslužan za nevreme u blizini Kragujevca. Tvrdnja je praćena mapom ciklona u blizini ovog grada, a tekst objave glasio je: „liči da će najveći broj pregleda pojma HARP doći iz Kragujevca i okoline. iako vetar duva, centar ciklona ne mrda. baš njega briga i za vetar i za to što ne postoje stacionarni cikloni. nešto ga drži”.

Na ovom mestu pokušaćemo da odgovorimo na tri pitanja: 1) Da li je priložena mapa verodostojna, 2) Da li postoje „stacionarni cikloni“ i 3) Da li je na vremenske prilike moguće uticati HAARP sistemom.

Da li je mapa verodostojna?

Mapa podeljena u tvitu dolazi sa sajta za praćenje vremenskih prilika Ventusky i pokazuje ciklon kod Kragujevca 16. juna u dva sata ujutru, kada je on i bio najjači. Ako se mapa podesi tako da prikazuje isti dan, ali pet sati ujutru, može se videti da je ciklon slabiji, te da se kreće ka severu. Ako se prikaz „pomeri“ na osam sati ujutru, može se videti da ciklon još više slabi i da je još dalje od Kragujevca. Dakle, nema govora o ciklonu koji „stoji u mestu“. Mapa je verodostojna, ali prikazuje samo jedan vremenski isečak.

Mogu li cikloni da „ne mrdaju“?

Kvazistacionarni cikloni se aktivno proučavaju već godinama, između ostalog zbog toga što mogu da doprinesu stvaranju vremenskih ekstrema, poput obilnih padavina kakve su Balkan zadesile 2014. godine. Ove pojave karakteristične su za srednje geografske širine severne hemisfere, a grupa britanskih meteorologa navodi u svom radu da postoji debata oko toga da li ovakve pojave postaju češće usled klimatskih promena.

Meteorolog Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu, objašnjava za FakeNews Tragač da se cikloni pomeraju od zapada ka istoku pod uticajem mlaznih struja, odnosno Rozbijevih talasa. Na tom putu može se desiti da se ciklon „zaglavi“, tj. da se vrti iznad jednog mesta nekoliko dana, ali nije reč o permanentnom stanju. Ciklon će se, iako sporije nego inače, ipak pomerati.

Ukoliko vas zanimaju pojedinosti u vezi sa ciklonom koji se „zaglavio“ nad našom regijom u maju 2014. godine, što je dovelo do velikih poplava, preporučujemo rad koji je grupa autora iz Potsdama objavila 2016. u časopisu Sajens.

Naposletku, kakve veze sa ovim ima HAARP?

Nikakve. HAARP je završeni projekat Univerziteta na Aljasci koji se bavio istraživanjima u vezi sa jonosferom. Iako mnoge teorije zavere HAARP-u pripisuju čudesne moći, on ni na koji način ne može (niti je mogao) da utiče na vremenske prilike na zemlji. Kako navodi Vladimir Đurđević, „ne postoji fizičko opravdanje“ kojim bi se mogla identifikovati navedena veza HAARP-a i promene vremenskih prilika.

Kada bi, hipotetički, postojala mogućnost targetirane modifikacije vremena, onda bismo imali i vidljive „rezultate“ delovanja takvog oružja, poput konstantnih poplava u targetiranoj zemlji ili području, ili potpune zaštite određene zemlje / područja od vremenskih ekstrema. Takvih „rezultata“, odnosno „pobednika i poraženih“ nema, navodi Đurđević, a na vremenske prilike moguće je uticati samo lokalno, protivgradnom zaštitom, pri čemu čak ni taj vid modifikacije nije uvek uspešan.

Iako naučnici godinama objašnjavaju da tvrdnje o uticaju HAARP-a na vremenske prilike nemaju utemeljenje, ove tvrdnje se ipak često pojavljuju na društvenim mrežama. Tako su mediji za proveru podataka morali da dokazuju da zemljotres u Turskoj nije izazvan HAARP tehnologijom, da novozelandski ciklon i zemljotresi nisu dela HAARP-a, da se HAARP ne koristi da bi se ubrzale klimatske promene, da HAARP nije izazvao poplave u Bugarskoj, i tako dalje. I ne samo to. Već su se morale dekonstruisati i tvrdnje da HAARP ima uticaja i na širenje kovida, kontrolu misli, atentate, i slično.

Marija Zemunović, FakeNews Tragač