„Put prirodnih recepata“ preuveličava lekovita svojstva biljaka (2): potočarka i špargla

U prethodnom tekstu proveravali smo tvrdnje iz viralne objave Instagram stranice „put prirodnih recepata“ o celeru, gorkim tikvicama i aritčokama, a u današnjem tekstu bavimo se tvrdnjama o potočarki i šparglama. Prvi deo teksta možete pročitati ovde.

Potočarka („vodena rezeda“)

Tvrdnja: Vodena rezeda je povrće najbogatije nutrijentima na zemlji i blokira rast ćelija raka dojke za samo 24 sata.

U komentarima analizirane objave brojne korisnike Instagrama zbunio je naziv biljke „vodena rezeda“. Opravdano, jer se na ilustraciji zapravo nalazi potočarka (lat. Nasturtium officinale), a tvrdnja iz objave se poklapa sa studijama sprovedenim o potočarki. Pozabavimo se svakako tvrdnjama da je ova biljka „povrće najbogatije nutrijentima na Zemlji“ i da „blokira rast ćelija raka“.

Profesorka s američkog Univerziteta Vilijam Paterson Dženifer Di Noja je u radu iz 2014. godine predstavila sistem klasifikacije „kojim se voće i povrće s najvećom gustinom hranljivih materija definiše na osnovu sadržaja 17 hranljivih materija koje su od značaja za javno zdravlje“. Analizom je obuhvaćeno 47 namirnica iz grupa voća i povrća, a prema tzv. gustini nutrijenata, prvo mesto zauzela je potočarka. Moglo bi se reći da je, prema ishodima studije, potočarka najbogatija nutrijentima u poređenju s preostalih 46 biljnih namirnica. Ipak, ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je potočarka „povrće najbogatije nutrijentima na Zemlji“, s obzirom na to da određene vrste povrća uopšte nisu razmatrane u ovoj analizi.

Čini se da drugi deo tvrdnje – da potočarka blokira rast ćelija raka – potiče iz studije grupe profesora s Univerziteta u Sautemptonu publikovane 2010. godine. Ona je pokazala da jedinjenje prisutno u ovoj biljci „može imati sposobnost da suzbije razvoj ćelija raka dojke tako što ‘isključuje‘ jedan signalni mehanizam u organizmu i na taj način uskraćuje rastućem tumoru neophodno snabdevanje krvlju i kiseonikom“.

Istraživanje se sastojalo iz dva dela: laboratorijske provere na ćelijama raka (in vitro) i pilot-studije sa manjom grupom žena koje su ranije lečene od raka dojke. Ekstrakt potočarke je u laboratorijskim uslovima usporio rast ćelija raka, a kod ispitanica koje su konzumirale 80 grama potočarke su izmerene promene u aktivnosti proteina koji se smatra jednim od pokazatelja procesa povezanih sa razvojem raka. Učesnice nisu imale klinički uočljive znake bolesti najmanje dve godine pre početka ispitivanja i bile su dobrog opšteg zdravstvenog stanja.

Špargle

Tvrdnja: Šparoge sadrže više folata od bilo kojeg drugog povrća. Nedostatak folata uzrokuje urođene mane i srčane bolesti.

Više izvora potvrđuje da je ovo povrće zaista bogato folatima (1, 2, 3). Kako Škola javnog zdravlja Univerziteta Harvard pojašnjava, u pitanju je oblik vitamina B9 koji se prirodno nalazi u raznim namirnicama. Može se pronaći i u vidu suplementa – folne kiseline – za koju se navodi da se „bolje apsorbuje od folata iz hrane – 85% naspram 50%“. Ali uprkos visokom sadržaju folata, teško je sa sigurnošću utvrditi da li ga špargle imaju više „od bilo kog drugog povrća“.

Prema tabeli koju je objavilo Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Država, jedna šolja smrznutih ili kuvanih špargli (oko 180 grama) sadrži 243 µg (mikrograma) folata. Poređenja radi, šolja konzerviranog spanaća (oko 243 grama) u sebi ima okvirno 136 µg folata. Ipak, podaci se razlikuju od izvora do izvora. Tako nam studija o unosu folata kod holandskog stanovništva donosi nešto drugačije rezultate. U tabeli na kraju rada stoji da špargla sadrži 0.56 µg/g (mikrograma po gramu) ukupnog folata, dok prokelj sadrži 0.87 µg/g (±0.28). Podaci američkog Nacionalnog instituta za zdravlje ujedno sugerišu da jedna uobičajena porcija kuvanog spanaća obezbeđuje više folata nego jedna uobičajena porcija kuvane špargle.

Tu je još jedna dilema: kako biste klasifikovali mahunarke poput boba, pasulja ili soje? Ministarstvo poljoprivrede SAD-a ih je kategorisalo kao „podgrupu povrća“. Pomenuta holandska studija svrstava mahunarke u povrće, a isto čini i Britanika. U tom slučaju se po količini folata ispred špargli nalaze mahunarke poput azuki, crnog i ružičastog pasulja (1225 µg na 197g; 972 µg na 210g; 861 µg na 197g) i mladih sojinih mahuna poznatijih pod japanskim nazivom edamame (358 µg na 118g).

Tvrdnja da nedostatak folata može uzrokovati urođene mane je tačna. Prema informacijama američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, folna kiselina je vrlo važna tokom rane trudnoće jer deluje na razvoj nervne cevi iz koje se kasnije razvijaju mozak i kičmeni stub. „To je jedini oblik folata za koji je dokazano da pomaže u sprečavanju ozbiljnih urođenih mana poznatih kao defekti nervne cevi (NTD)“, navodi ova institucija.

Kada je reč o srčanim bolestima, postoji više istraživanja koja upućuju na različite zaključke. Autori teksta na veb-sajtu Škole javnog zdravlja Univerziteta Harvard navode kako su pojedine opservacione studije pokazale da osobe koje unose više folata imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i hipertenzije. Istovremeno skreću pažnju i na više istraživanja (1, 2, 3, 4) u kojima nije utvrđen značajan uticaj na rizik od srčanih bolesti, ali jeste na rizik od moždanog udara.

Iako su ove biljke uglavnom bezbedne kada se konzumiraju u uobičajenim količinama, svakako je preporučljivo konsultovati se s odabranim lekarom pre njihove upotrebe u terapijske svrhe.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač