Neutemeljene tvrdnje Tiktokerke Dinele Mušinović o uticaju aluminijuma iz vakcina

Nedavno smo na Tiktoku naišli na video korisnice „@dinelacinematograp.hy“ u kom se spekuliše o uticaju aluminijuma iz vakcine protiv hepatitisa B na zdravlje novorođenčadi. Navodi korisnice o dejstvu ove supstance nisu naučno potkrepljeni, o čemu smo detaljnije pisali u nastavku analize.

U Srbiji se aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi davanjem tri doze ove vakcine. Prva se daje u porodilištu tokom prva 24 sata od rođenja, druga u razmaku ne kraćem od mesec dana, a treća u razmaku ne kraćem od šest meseci nakon prve doze. Prema Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, aktivna imunizacija se smatra pravovremenom ako se sprovede do navršenih 12 meseci života.

Korisnica Dinela Mušinović pratiocima pokazuje fotografiju količine aluminijuma prisutne u jednoj dozi vakcine (250 mikrograma, odnosno 0,25 miligrama). Zatim tvrdi da taj aluminijum ulazi u krvotok deteta, „odradi šta ima odradit u mozgu, zablokira sve“, nakon čega se dete „razboli“.

Važno je potvrditi da vakcina protiv hepatitisa B u pedijatrijskim formulacijama zaista sadrži 0,25 miligrama aluminijuma kako ističe ova korisnica, dok je u formulacijama za odrasle njegova količina dvostruko veća i iznosi pola jednog miligrama.

Zbog čega vakcine sadrže aluminijum?

Aluminijum se u vakcini nalazi u ulozi adjuvansa (lat. adjuvare – pomoći). Iz ugla imunologije, adjuvans predstavlja supstancu koja pojačava reakciju organizma na stranu supstancu. Članak s veb-sajta Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford sumira na koje načine su naučnici tokom prethodnih 100 godina poboljšavali vakcine. Recimo, davanjem manjih,  prečišćenijih delova virusa ili bakterija (antigena) umesto celih patogena, umanjili su potencijalna neželjena dejstva. Poteškoća s ovom promenom ležala je u tome što antigen ne dovodi imuni sistem u stanje uzbune u istoj meri kao što to čini patogen, te adjuvansi služe da skrenu pažnju imunog sistema na antigen u organizmu. „Oni pomažu u povećanju efikasnosti vakcinacije kod beba i male dece, čiji su imuni odgovori manje razvijeni“, kaže autorka teksta i napominje da „količina aluminijuma iz vakcine u krvotoku ostaje toliko mala da ne proizvodi merljivu promenu u nivou aluminijuma u ​​krvi“.

Da li je aluminijum opasan po zdravlje deteta?

Aluminijumu smo svakodnevno izloženi: kako u detinjstvu, tako i u odraslom dobu.

S tim u vezi, američki Centar za kontrolu bolesti i prevenciju (CDC) napominje da „izlaganje aluminijumu obično nije štetno“, ali da „izlaganje visokim nivoima može uticati na vaše zdravlje“. Ako se pitate koja doza aluminijuma izaziva štetne posledice po ljudski organizam, ne možemo vam ponuditi sveobuhvatan odgovor, jer on zavisi od više faktora. Međutim, u nastavku možete pročitati koje referentne vrednosti unosa aluminijuma su utvrdile određene zdravstvene institucije i organizacije, a koje se smatraju bezbednim.

Prema preporukama evropskog Naučnog komiteta za zdravlje, životnu sredinu i rizike u nastajanju, ustanovljenim nakon razmatranja ishoda različitih naučnih studija, podnošljivi dnevni unos aluminijuma iznosi 0,3 mg po kilogramu telesne mase. U praksi bi to značilo da je za zdravo dete, težine oko 10 kilograma, dnevni unos do tri miligrama aluminijuma bezbedan. Za novorođenče bi ta granica bila niža, ali i dalje viša od količine koja se nalazi u vakcini protiv hepatitisa B (0,25mg).

Naučnici Evropske agencije za bezbednost hrane su ranije utvrdili da tolerantni unos aluminijuma na nedeljnom nivou putem ishrane iznosi jedan miligram po kilogramu težine.

Ova supstanca prisutna je čak i u majčinom mleku. Centar za obrazovanje o vakcinama koji funkcioniše pod okriljem Dečje bolnice u Filadelfiji poredi unos aluminijuma iz vakcina sa količinom koju beba unosi ishranom:

„Tokom prvih šest meseci života, odojčad može primiti oko četiri miligrama aluminijuma putem vakcina. Tokom istog perioda, bebe će takođe uneti oko 10 mg aluminijuma putem majčinog mleka, oko 40 mg putem mlečne formule za odojčad, odnosno oko 120 mg putem formule na bazi soje.“

Treba reći da se aluminijum, koji unesemo putem hrane, vode ili lekova, uglavnom ne zadržava u našem organizmu, već ga izbacujemo putem defekacije. CDC ističe da veliki deo male količine aluminijuma koja uđe u krvotok brzo napušta naše telo kroz urin.

U ovom kontekstu spomenućemo jedno novije istraživanje koje je obuhvatilo 1,2 miliona dece. Danski istraživači proučavali su potencijalnu vezu između izloženosti aluminijumu iz vakcina primljenih u ranom detinjstvu i razvoja hroničnih bolesti, a rezultati nisu ukazali na umereno ili veliko povećanje rizika. Malo povećanje rizika statistički nisu isključili za „pojedine, ređe ishode“.

Dinela Mušinović nastavila je da objavljuje snimke u kojima govori o vakcinama i imunizaciji, a roditeljima dece s autizmom čak predlaže i načine kako da ih „izleče“. Trenutna naučna saznanja nam ne sugerišu da je „izlečenje“ autizma – u smislu određene terapije koja bi u potpunosti uklonila poremećaj iz spektra autizma – uopšte moguće.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač