Naturopatkinju Jelenu Pack pojedini mediji lažno predstavljaju kao doktorku

Jedna Tragačeva čitateljka obratila nam se s molbom da pogledamo sadržaj koji javno plasira naturopatkinja Jelena Pack. U tekstu prijave navedeno je da ovu naturopatkinju na društvenoj mreži Instagram – gde pruža savete po pitanju različitih tema iz oblasti zdravstva – prati više od 119.000 ljudi (trenutno taj broj premašuje 130.000). S tim u vezi, čitateljka zaključuje da „postoji potencijal da pratioci steknu utisak da je reč o osobi sa formalnim medicinskim obrazovanjem i licencom“.

Primetili smo da u opisu profila naturopatkinje na TikToku, kao i pri dnu njene zvanične veb-stranice „Hormonska veza“, stoji napomena da su saveti koje pruža informativne prirode, te da „ne zamenjuju lekarske preporuke“. Na njenom Instagram profilu takve napomene nema. Na ličnim kanalima komunikacije Pack sebe opisuje kao diplomiranu i sertifikovanu naturopatkinju, ali i magistra (bez preciziranja iz koje oblasti).

U domaćim medijima neretko „doktorka“

Jelena Pack je u medijima neretko predstavljena kao doktorka, čime je javnost mogla biti dovedena u zabludu. Tako je, na primer, portal Espreso preneo vest pod naslovom „SRPSKA DOKTORKA ŠOKIRALA U PROGRAMU UŽIVO: Ovo se desi KRVNOJ SLICI ako uzmete SUPLEMENTE“, u kojoj na ovu temu govori Jelena Pack. Na portalu Blic ova naturopatkinja vodi se kao stručna saradnica, čija je specijalizacija „doktor neuropatije“. Neuropatija je zapravo grupa bolesti perifernog nervnog sistema, ali pretpostavićemo da je autor nehotice pomešao pojmove neuropatije i naturopatije. Doktorska titula pripisana joj je i u tekstovima portala pokrajinskog javnog servisa (RTV), Tanjuga, novosadskog Dnevnika ali i drugih medija.

Ipak, valja napomenuti i da je Tragač pregledao nekoliko emisija (1, 2, 3) u kojima je gošća bila Jelena Pack, a da u njima nije bila eksplicitno predstavljena kao doktorka.

Ona se ne nalazi u Evidenciji lekara sa važećom licencom dostupnoj na veb-sajtu Lekarske komore Srbije.

Pack za Tragač: „predstavljam se kao dipl. naturopata, a ne kao dr“

U potrazi za više informacija obratili smo se Jeleni Pack posredstvom imejl adrese iz opisa njene Fejsbuk stranice „Hormonska veza“. Interesovalo nas je na kojoj instituciji je diplomirala naturopatiju, iz koje je oblasti stekla zvanje magistra ali i da li ima formalno medicinsko obrazovanje s obzirom na to da je pojedini portali nazivaju doktorkom. Nakon dve nedelje, stigao nam je i odgovor.

Na pitanja o profesionalnim kvalifikacijama Jelena Pack navodi kako se u Nemačkoj po završetku studija naturopatije „dobija BSc obzirom na njihovu pravnu regulativu“, a da je u Austriji, gde živi i radi, „zakonski regulisano da se dobija titula dipl. naturopate“. Kasnije dodaje da je „svoju prvu titulu magistra“ stekla pre više od 20 godina, kada je „magistrirala u oblasti umetnosti i psihologije umetnosti u Beču“. S tim u vezi, zaključuje sledeće (doslovno citiramo): „Tako da danas u svom radu često povezujem ova dva pristupa, socijološki  i naučni“.

Uprkos tome što smo je u pitanjima zamolili da precizira akademske institucije na kojima je stekla obrazovanje iz navedenih oblasti, naša sagovornica to nije učinila. U odgovoru sugeriše da ne poseduje formalno medicinsko obrazovanje, kao i da nije svesna da je u određenim tekstovima mediji predstavljaju kao doktorku. Zamolila nas je da joj ukažemo na to ko ju je „lažno predstavljao“ u medijima.

„Naturopata je stalno zaposlen u svakoj od austrijskih/nemačkih bolnica”?

Jelena Pack je na više mesta (1, 2, 3, 4) predstavljena kao „sertifikovani austrijski i nemački naturopata“, a na zvaničnom veb-sajtu Udruženja žena sa endometriozom „Žuto UŽE“ (čija je i predsednica) ona detaljnije pojašnjava definiciju ovog zanimanja. Prema njenim rečima, „naturopata je stalno zaposlen u svakoj od austrijskih/nemačkih bolnica i služi kao savetnik ne samo pacijenata već i stručnog, medicinskog osoblja“. Međutim, Tragač je ustanovio da se radi o tvrdnji koja nije potkrepljena činjenicama.

Demanti nam je stigao najpre iz Saveznog ministarstva za rad, socijalna pitanja, zdravlje, negu i zaštitu potrošača Austrije. Iz ministarstva obrazlažu da naturopate „nisu standardni deo bolničkog osoblja u Austriji“, te da „zdravstvene usluge u bolnicama pružaju regulisane profesije kao što su lekari, medicinske sestre i srodni zdravstveni radnici“. Kada je reč o regulaciji, u odgovoru na naš upit ističu da ova profesija nije regulisana zdravstvena profesija prema austrijskom zakonu:

„Ukratko, tvrdnja da su naturopate stalno zaposlene u svakoj bolnici u Austriji nije tačna“.

Nemačka federacija bolnica (nem. Deutsche Krankenhaus Gesellschaft) je krovna organizacija koja predstavlja 28 udruženja bolničkih operatera, a od nje nam je stigao sledeći odgovor:

„Bolnice nemaju obavezu da zapošljavaju naturopate. Nemački zdravstveni sistem je, po saveznom zakonu, zasnovan na naučnim dokazima. Svaki tretman koji pokriva javno zdravstveno osiguranje mora imati naučnu potvrdu. Tretmani koje pružaju naturopate (Heilpraktiker) u pravilu nisu pokriveni javnim zdravstvenim osiguranjem i plaćaju se privatno — izuzetak su pojedina osiguranja koja ove tretmane nude kao dobrovoljnu, dopunsku uslugu. Neke bolnice nude alternativne terapije kao dodatak, ali isključivo one koje su naučno potvrđene.“

Naposletku, napominju da je bolnički sektor u Nemačkoj „strogo regulisan brojnim zakonima, zbog čega se naturopate uglavnom nalaze van tog sistema, u ambulantnom sektoru“, kao i da „većina njih nije povezana sa zvaničnim zdravstvenim sistemom i radi privatno“.

Otkriće o netačnosti tvrdnje podelili smo i u komunikaciji s Jelenom Pack, a njeno „pojašenjenje“ možete pročitati u nastavku (doslovno citiramo):

„Naturopate u Nemačkoj (Naturheilpraktiker), nisu standardni sastav bolnica kao npr lekari opšte prakse ali rade u odredjenim bolnicama, gde postoje odeljenja za psihosomatiku I ukljuceni su u zdravstveni sistem ukoliko imaju npr. pivatnu praksu a to sve zato što je naturopatija I nastala upravo na nemačkom govornom području kao i npr psihoanaliza. I da, vrlo često, sami lekari mogu biti takodje klijenti.“

Kraj teksta iskoristićemo kao podsetnik da budete obazrivi i da ne usvajate zdravstvene savete sa interneta bez promišljanja, jer ih danas može širiti gotovo svako. Umesto prihvatanja tvrdnji zdravo za gotovo, pokušajte da informacije obradite kritički: proverom kredibilnosti izvora, relevantnih naučnih istraživanja i razgraničavanjem proverenih činjenica od anegdotalnih dokaza, emocionalnih okidača i širokorasprostranjenih tvrdnji o „čudotvornim“ rešenjima.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač