O poreklu pesme Đurđevdan

Jednog našeg čitaoca interesovalo je da li je tačno da je pesma „Đurđevdan“ jugoslovenske rok grupe Bijelo dugme zapravo nastala u vozu kojim su sarajevski Srbi transportovani u logor Jasenovac. Na ovo pitanje ne možemo ponuditi konačan odgovor, ali ćemo u nastavku analize izneti sve informacije do kojih smo došli tokom istraživanja ove teme.

Odakle potiče tvrdnja o poreklu pesme „Đurđevdan“?

Osnivač Bijelog dugmeta Goran Bregović je pesmu prvobitno producirao na romskom jeziku („Ederlezi“) za film reditelja Emira Kusturice pod nazivom „Dom za vešanje“. Ona je prevedena i u toj verziji objavljena i na albumu Bijelog dugmeta „Ćiribiribela“. Međutim, već godinama unazad se u domaćim medijima prenosi spekulacija da je numera nastala u „vozu smrti“ koji je prevozio Sarajlije u logor Jasenovac, baš na Đurđevdan 1942. godine. Deluje da je tvrdnja potekla od istoričara umetnosti i bivšeg logoraša Žarka Vidovića, odnosno iz njegovog autorskog teksta objavljenog 2000. godine u časopisu Mitropolije crnogorske Srpske pravoslavne crkve „Svetigori“:

A na Đurđevdan 1942, ne znajući za Jasenovac – kao nažalost ni mnogi drugi Srbi ni tada ni potom, u raznim Jugoslavijama – misleći da se rastajemo od zavičaja samo privremeno, sabijeni u vagon da bi nas transportovali za Nemačku kao zarobljenike, pored još otvorenih vrata smo zapevali:

‘S one strane Jajca, gajtan trava raste

Po njoj pasu ovce, čuvalo ih momče.

Mlado momče plače, još tužnije pjeva

Svaka tuđa zemlja, tuga je golema!

A Đurđev-dan je! zapevali smo, da ohrabrimo i obodrimo saputnike paralisane od straha i neizvesnosti. Ali, pred sam polazak voza, ustaše naglo i s treskom zatvoriše naša šiber-vrata i čusmo ih kako na njih stavljaju lance i polugu, zakatančivši ih: E, sad pjevajte koliko vam je volja!

Vidović je isto tvrdio i u narednim izjavama za medije. Prilikom televizijskog gostovanja u emisiji Agape, ovaj istoričar prisećao se kako su u vagonu pevali stih „Đurđevdan je a ja nemam nikog svog“, te objašnjava da je Bregović „divno obradio“ tu pesmu „kao uspomenu na stradanje sarajevskih mladih građana Srba“.

Šta je Goran Bregović govorio o nastanku pesme „Đurđevdan“?

Goran Bregović je 2002. godine dao intervju za list Borba u kome je objasnio kako „grafičkom greškom nije napisano da je Đurđevdan posvećen Balaševiću, jer je citat ’A ja nisam s onom koju volim’ iz Balaševićeve pesme“. U tekstu portala Informer, koji se takođe oslanja na prisećanja bivšeg logoraša, preneto je da je član sarajevskog kulturno-umetničkog društva „Sloga“ u vozu zapevao „Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni, Đurđevdan je!“.

Pre dve godine, tačno na Đurđevdan, objavljen je razgovor na portalu Velike priče koji je urednik rubrike kultura Branko Rosić vodio sa Bregovićem. Intrigantno pitanje o poreklu „Đurđevdana“ zavredelo je mesto u naslovu, a u nastavku vam prenosimo deo odgovora muzičara:

Doveli su iz Skoplja, iz Šutke, ovu ženu koja je pevala, i pevala je ta dva prva reda koja su narodna, romsko-albanska. E sad, znaš kako sve narodne pesme nemaju ovo što moderne pesme imaju, bridž, most, refren, foršpil. Ja sam krenuo od ta dva narodna reda i dopisao sam naravno tekst koji je trebalo da se dopiše ali sam napravio bridž, refren i foršpil da bi to bila pesma. Ali je pesma zapravo krenula od jednog romskog motiva, koji su mi pevali iz tog folklornog društva iz Šutke. Mnogo mojih pesama je krenulo od nekog narodnog reda. Pisanje pesama je kao sačmom kad se puca, nije to jedan metak, nego ide sačma pa šta pogodi.

Tvrdnje Gorana Bregovića donekle se podudaraju sa tvrdnjama koje su iznete u knjizi „Romske rute: Kulturna politika i balkanska muzika u dijaspori“ američke antropološkinje Kerol Silverman. U publikaciji ona objašnjava da je „pesma Ederlezi prešla iz usmene cirkulacije u Bregovićeva autorska prava, a zatim ponovo u usmenu cirkulaciju“. Autorka dodaje i da „mnogi Romi u Šuto Orizariju, u Makedoniji (gde je film „Dom za vešanje“ snimljen), tvrde da su oni komponovali pesmu, ali je verovatno bila u usmenom opticaju“.

Pretražujući istorijske izvore naišli smo na par pesama o prazniku Đurđevdan, ali se nijedna od njih tekstualno ne poklapa sa numerom Bijelog dugmeta (1, 2, 3).

Iz svega prethodno navedenog možemo zaključiti da nema dokaza da je Bregović obradio ovu numeru „kao uspomenu na stradanje sarajevskih mladih građana Srba“. Upitne autentičnosti je i deo pesme koji je pokojni istoričar Vidović istakao u emisiji Agape („Đurđevdan je a ja nemam nikog svog“), s obzirom na Bregovićevu izjavu da je drugi deo ovog stiha nastao kao svojevrsan omaž Balaševiću. S druge strane, on je u intervjuu za Velike priče potvrdio da je „Đurđevdan“ krenuo od jednog narodnog (romskog) motiva. Da li je u pitanju isti motiv koga se navodno prisećao i pokojni istoričar Žarko Vidović – ne možemo sa sigurnošću potvrditi niti opovrgnuti.

Tragač je pokušao da kontaktira sa Goranom Bregovićem preko njegovog menadžera Adisa Gojaka ali do trenutka objavljivanja analize nismo dobili nikakav odgovor. (T. Koledin)