27.02.2026.Upalio je lampu, provirio u predsoblje i zastao zapanjen. Kada su ga pitali šta vidi, Karter im je odgovorio: „Čudne životinje, statue, zlato… svuda je odsjaj zlata!“ Tom rečenicom otpočela je jedna od najvažnijih i najuzbudljivijih epizoda u istoriji arheologije. Otkriće Tutankamonove grobnice privuklo je pažnju čitavog sveta, i to sasvim zasluženo, jer se verovalo da su tako bogata i važna mesta već odavno opelješena. Ova grobnica bila je najbolje sačuvana od svih otkrivenih u Egiptu, ali može li se reći da je pronađena netaknuta?
Narodna izreka kaže da je „svakog čuda tri dana dosta“, a ovo čudo izazivalo je pažnju godinama – ne samo zbog toga što je predstavljalo fascinantno očuvan prozor u prošlost, već i zbog činjenice da su se blaga grobnice otkrivala u etapama. I domaća štampa je pre stotinu godina budno pratila taj proces. Vreme početkom 1925. objavljuje kako je Hauard Karter (nakon zastoja) „uspeo da dobije sva potrebna odobrenja za nova otkopavanja Tutankamonova groba“, a do kraja godine priča će početi da liči na intrigantan triler: „Jadni mali Tutankamon! Sada se trude dan i noć u ovome pravome paklu, u dolini kraljevskih grobova da odmotaju omote, ispisane, da rastumače znakove na izmršavelome lešu kralja dečaka. Tim napisima možda je ukrasila kralja njegova mlada udovica!“
U grobnici velikoj 60 kvadratnih metara pronađeno je oko 5.400 artefakata, od sitnih perli i jednostavne grnčarije do unutrašnjeg kovčega od zlata. Nažalost, nije bilo mnogo pisanih tragova o životu Tutankamona, ali znamo da je vladao oko devet godina, za vreme 18. dinastije, kao i da su predmeti iz njegove grobnice strpljivo čekali više od tri milenijuma da budu otkriveni.
Kada je Hauard Karter prvi put ugledao predsoblje, ono je delovalo pomalo neuredno, kao da je neko na brzinu presložio stvari pre nego što je zaključao vrata. Vrata jesu bila zapečaćena, i to veoma, veoma dugo, ali je bilo jasno da britanski arheolog nije prvi koji ih otvara. Prema pisanju Nacionalne geografije, postoje dokazi o najmanje dve pljačke koje su se desile ubrzo nakon sahrane. Na svu sreću, deluje da su lopovi odneli samo manje predmete, a čuvari su nakon toga iznova zamandalili ulaz.
Dakle, iako je u samoj grobnici sačuvano zadivljujuće mnogo predmeta, neki su davnih dana ukradeni. A neki su nestali… ne baš tako davno. Kada je 2022. započeto obeležavanje stogodišnjice velikog otkrića, u knjizi Boba Brajera objavljen je dosta uverljiv dokaz da je i sam Karter krao iz grobnice. Za razliku od drugih lopova iz Doline kraljeva, ovaj je bio slavljen i – istina – manje alav.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
