11.03.2026.Ako je tačno da državi pripadaju teritorije njenih ambasada, to bi značilo da Srbija ima pogled na Nil, na Severno i Baltičko more; da se iz Srbije za 20 minuta pešačenja može stići do Bakingemske palate, a za 30 do Majdana. Kao da je mikro-kolonijalna imperija, Srbija bi imala teritorije na svim kontinentima sem Antarktika, a nekoliko stotina kvadrata njene površine već bi bilo u Evropskoj uniji. Međutim, da li te ograđene parcele sa lepim kućama – rasute po belom svetu – zaista pripadaju našoj republici?
Priču bismo mogli da započnemo i ovako: par ulica dalje od pomenute Ambasade Srbije u Londonu nalazi se i Ambasada Ekvadora. Kada je Džulijan Asanž ušao u nju leta 2012. godine, tražeći politički azil, da li je stupio na teritoriju ove južnoameričke države ili je i dalje bio u Ujedinjenom Kraljevstvu? Ako je bio u UK, zašto britanska policija godinama nije mogla da ga uhapsi? Iako ambasade možemo posmatrati kao delić svoje zemlje u inostranstvu, treba znati da ta zemlja i dalje pripada domaćinu.
Ideja da je ambasada tuđa teritorija na našoj zemlji potiče iz starijih, danas prevaziđenih shvatanja o „eksteritorijalnosti” i iz vrlo uočljivih simbola državnosti: zastava, grb, protokol, obezbeđenje i činjenica da lokalne vlasti ne mogu tek tako da uđu u prostorije misije. Savremeno diplomatsko pravo, utemeljeno u Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima (1961) nalaže da ambasada ostaje na teritoriji države prijema, ali ima posebnu zaštitu i imunitet, zato što je takvo ustrojstvo neophodno za neometano funkcionisanje diplomatije. Drugim rečima, prostor ambasade jeste „poseban“, ali nije „tuđ“. Član 22 Konvencije kaže da su prostorije misije nepovredive, te da je „organima države dozvoljeno da u njih uđu samo uz pristanak šefa misije“.
Pogledajmo sada jedan zanimljiv primer iz Afrike o kome je pisala doktorantkinja na Univerzitetu u Bernu Bejhen Ding. Građevinska firma Spentek iz Kenije trebalo je da obavi radove na zgradi ambasade Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) u Mogadišu, u Somaliji. Zbog pandemije dolazi do problema s rokovima i isplatama, pa je firma pokrenula arbitražu, uz argument da se radovi unutar zgrade tretiraju kao radovi „na teritoriji“ UAE. Tribunal je takvo tumačenje odbio, pozivajući se na osnove diplomatskog prava: nepovredivost i zaštita prostorija misije ne predstavljaju prenos suvereniteta niti pretvaraju ambasadu u deo teritorije države pošiljaoca.
Dodajmo i to da određene ambasade i konzulati ne predstavljaju nijednu suverenu zemlju, dok druge mogu biti na usluzi i građanima više različitih zemalja. Danas se u prvoj kategoriji svakako izdvajaju ambasade Suverenog Vojnog Malteškog Reda (jedna od njih je i u Srbiji), dok je kroz istoriju bilo različitih primera: recimo, Estonija, Letonija i Litvanija zadržale su svoja diplomatska predstavništva u SAD čak i dok su bile deo Sovjetskog Saveza. Drugoj kategoriji pripadale bi ambasade članica Evropske unije, koje su u trećim zemljama zadužene za sve građane EU koji nemaju svoje predstavništvo u toj zemlji. Na primer, ukoliko bi državljanin Francuske, Španije ili Hrvatske zapao u nevolju u Pjongjangu, mogao bi da pokuca na vrata bugarske ambasade u toj izolovanoj zemlji.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
