11.03.2026.Nakon što smo u jednoj od prethodnih Mitopedija razotkrili da li je Tutankamonova grobnica pronađena netaknuta (nije!), sada ćemo se osvrnuti na ljude koji su se usudili da je – taknu. Naime, prema popularnom uverenju, sve ih je snašla zla sudbina, jer su zbog Tutankamonove kletve umrli prerano ili u mukama.
Mnogi veruju kako osnovni zakon afričke savane – „Ne diraj lava dok spava“ – važi i na severu kontinenta, u Dolini kraljeva: onaj ko se usudio da probudi mumiju iz sna dugog više od tri milenijuma zaslužuje da ga stigne faraonova kletva! Da je posredi samo bapska priča, ovom se tezom ne bismo bavili na Tragaču. Međutim, čitava teorija bila je neretko praćena tvrdnjama koje liče na naučne: da su istraživači poumirali zbog toga što nisu provetrili prostorije pre nego što su kročili u njih, ili da su poumirali zbog plesni Aspergillus flavus.
Mit je buknuo nakon smrti lorda Karnarvona, britanskog aristokrate koji je finansirao iskopavanje Tutankamonovih odaja. On je preminuo u Kairu aprila 1923, svega nekoliko meseci nakon otvaranja grobnice, od infekcije i trovanja krvi koje je, prema najčešće navođenom objašnjenju, usledilo posle ujeda komarca. Iako je ovaj slučaj postao glavna potpora teorije da je faraonova grobnica ukleta, nema dokaza da je smrtni ishod imao bilo kakve veze sa samom grobnicom.
Na priču o lordu Karnarvonu lepile su se i priče o drugim „žrtvama kletve“. A onda je 2002. objavljeno zanimljivo istraživanje: utvrđeno je koliki je bio životni vek pojedinaca koji su se – prema zapisu arheologa Hauarda Kartera – našli na licu mesta kada je grobnica otkrivena. Njihova sudbina upoređena je sa sudbinama zapadnjaka koji su u isto vreme bili u Egiptu, ali nisu imali neposredan kontakt s mumijom. Epidemiolog Mark Nelson iz Australije izračunao je da je medijalni životni vek u prvoj grupi iznosio 70 godina, a u drugoj 75. Drugim rečima, nema značajne povezanosti između izloženosti i preživljavanja. Da navodna „kletva“ nije baš najagilnija vidimo i po samom Karteru, koji je umro gotovo 17 godina nakon otkrića, i to od Hodžkinove bolesti.
Napomenimo i da u Tutankamonovoj grobnici nije pronađen bilo kakav autentičan natpis sa kletvom: popularni mit nastao je pre svega kao proizvod fikcije i senzacionalističkog novinarstva koje je pratilo ovo otkriće. Za kraj, evo i plot tvista: iako „dah mumije“ nije uticao na ljude modernog doba, dah modernih ljudi jeste uticao na grobnicu. Naime, utvrđeno je da su disanje i znojenje posetilaca, te prašina i ugljen-dioksid doneti na krilima turizma, ozbiljno ugrozili lokalitet, zbog čega su preduzete i mere zaštite.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
