17.03.2026.Kada neka evropska država želi da postane deo EU, u obavezi je da ispuni niz strogih kriterijuma, ali i da uveri aktuelne članice u svoju posvećenost demokratskim standardima. Međutim, nađe li se jednom u Uniji, ona ne može biti izbačena, čak i kad bi hipotetički gledano radila sve što je u njenoj moći da te standarde urušava. No, postoji i jedno „out of the box“ gledište koje, iako zvuči sumanuto, omogućava Uniji da svoju budućnost nastavi bez neke konkretne problematične članice.
Ugovorom o EU predviđeno je da država može svojevoljno napustiti taj savez. A ako ne želi? Ne postoji baš nijedan mehanizam koji bi je na to naterao. Profesor Fibus Atanasiju kaže da bi mogućnost izbacivanja bila neizvodljiva, kako god okrenemo. Ako pođemo od toga da je za ovako krupnu odluku neophodna saglasnost svih članica, to bi značilo da bi i kandidatkinja za isključenje morala da se složi. Ako nju isključimo iz glasanja, izbacivanje bi formalno bilo moguće, ali bi u praktičnom smislu bilo nezamislivo težak posao: kako praviti ugovor o razdruživanju (poput onog s UK) ako članica ne želi da se „razdruži“?
Hajde da sve ovo konkretizujemo. U javnosti se više puta mogao čuti poziv za isključenje ili sankcionisanje Mađarske zbog nepoštovanja ljudskih prava i odnosa sa Rusijom. Kako je rat u Ukrajini odmicao, Orban se sve više približavao Putinu, a u okviru aktuelne predizborne kampanje stupio je u otvoren konflikt sa Zelenskim i proglasio Uniju „većom pretnjom po Mađarsku od Rusije“. Zapretio je, takođe, da će blokirati pomoć Ukrajini i dalje sankcije Rusiji.
Šta Unija može da učini u ovakvom slučaju? Pogledaćemo dva teksta profesora emeritusa Derika Vajata sa Univerziteta u Oksfordu. U prvom, napisanom 2022. godine, tvrdio je da bi izbacivanje Mađarske (čak i da je moguće) bilo veoma kontraproduktivno, jer bi je gurnulo dublje u autoritarizam i bliže Rusiji, što bi – dodaje – uticalo i na Srbiju, kao kandidatkinju i saveznika Mađarske. U drugom tekstu, objavljenom tri godine kasnije, Vajat je manje dobre volje, pa traži alternativni način da EU svoju budućnost gradi bez „ruskih saveznika“. Ali kako to izvesti? Vajat predlaže da sve članice, pozivajući se na član 50 Ugovora o EU, svojevoljno napuste savez i da odmah potom bez Mađarske formiraju novu uniju.
Profesor evropskog prava Adam Lazovski sa Univerziteta u Vestminsteru kaže za Dojče vele kako je EU naivno postupila kada je izostavila mogućnost isključenja, jer se upravo ta mogućnost pokazala kao veoma važna u Savetu Evrope, odakle je Rusija izbačena u roku od mesec dana nakon početka invazije na Ukrajinu.
Sankcionisanje članica EU predviđeno je članom 7 ugovora o EU, a Tom Teuns sa Univerziteta u Lajdenu piše kako taj mehanizam nije dovoljan. Uz to, smatra on, stvara začarani krug kontradiktornosti: nedemokratski je članici oduzeti pravo glasa, ali ako to pravo ne suspendujete – dozvolićete joj da nastavi nedemokratsko delovanje. Zbog toga autor upućuje na ideju „militantne demokratije“, tj. uverenja da je ponekad opravdano koristiti antidemokratske mere da biste se odbranili od antidemokratskih aktera. Na tom talasu i on pominje (ekstremnu ideju) gašenja EU da bi se odmah uspostavila nova, bez „autokratskih članica“. Zasad je taj predlog samo jedan složen misaoni eksperiment, kojim se (barem neko vreme) niko neće baviti ukoliko na aprilskim izborima u Mađarskoj pobedi opozicija.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
