30.03.2026.Ukoliko bi tvrdnja iz naslova bila tačna, povlačenje Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije bi u potpunosti imalo smisla, s obzirom na njihovu istorijsku privrženost čaju. Šalu na stranu, spekulacije o zabrani čajeva, lekovitog bilja i meda koje su se ranije širile na pojedinim portalima, ipak su samo spekulacije. U Evropskoj uniji definitivno nisu ukinuti ni čaj, a ni med.
Hajde da pogledamo šta kaže zvanična regulativa na ovu temu. Direktiva o biljnim lekovima Evropske unije doneta je 2004. godine, nakon čega je usledio sedmogodišnji prelazni period za prilagođavanje proizvođača. Od 1. maja 2011, njene odredbe počele su u potpunosti da se primenjuju. Pod njenu ingerenciju, između ostalog, spadaju i biljni čajevi koji se prodaju kao proizvodi sa lekovitim dejstvom. Oni od pomenutog datuma najpre moraju proći pojednostavljenu proceduru provere i dobiti dozvolu za stavljanje u promet da bi se potom našli na tržištu EU.
U tekstu Evropskog parlamenta izričito je navedeno da ova Direktiva „ne zabranjuje vitamine, mineralne dodatke ishrani ni biljne čajeve“, niti „alternativne terapije i terapeute, homeopatiju, biljke niti knjige o biljkama“. Proizvođači su dužni da poštuju donetu regulativu, što potrošačima osigurava da tačno znaju šta kupuju.
Ova legislativa uopšte se ne odnosi na individualnu upotrebu, već na stavljanje proizvoda u promet. Jedna osoba je u komentaru ispod obmanjujućeg teksta Intermagazina na ovu temu iskazala zabrinutost sledećim rečima:
„Neći smeti da berem sremuš i da ga jedem ko lek, a o tinkturi i da negovorimo“ – bez brige, uveravamo vas da biste mogli da berete i konzumirate sremuš čak i ukoliko bismo pristupili EU. S druge strane, ne treba prevideti činjenicu da Direktiva, zbog većih troškova registracije, ipak može otežati malim proizvođačima ulazak na tržište.
Ali… šta je s medom? Recimo, ja isključivo njime zaslađujem čaj. Bez dodatog meda čajevi su mi uglavnom gorki i bezukusni, a istovremeno bi me grizla savest ako bih stavila šećer. Srećom, ne moram mnogo da „lupam glavu“ na ovu temu, jer građani država članica EU najnormalnije mogu prošetati do prodavnice ili pijace i nabaviti med po svom ukusu.
Prema Opštem zakonu o hrani (Uredba (EZ) br. 178/2002) uvoznici meda dužni su da tačno identifikuju njegovu prirodu, sastav i mesto ili državu porekla. Specifičnija Direktiva o medu zabranjuje dodavanja „bilo kakvih sastojaka u med, uključujući aditive“, a kao najčešći način falsifikovanja specifikovano je „dodavanje šećera ili jeftinih šećernih sirupa kako bi se povećala količina meda i smanjili troškovi proizvodnje“.
Ovakva zakonska određenja (ali i njihovo sprovođenje) su poželjna, naročito ukoliko uzmemo u obzir da je Evropsko udruženje profesionalnih pčelara (EPBA) prošle godine izvestilo o „naglom porastu lažnog meda“ iz uvoza, razblaženog jeftinim sirupima ili sa veštačkim aditivima.
Ukoliko pretpostavljate da je ovaj problem Srbiju zaobišao – varate se. Kako je preneo nedeljnik Vreme, istraživanje koje je 2023. godine realizovalo više relevantnih udruženja pokazalo je da čak 88 odsto uzoraka meda koji se prodaje u srpskim marketima nije bilo ispravno. Iako u Srbiji postoji Pravilnik o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda, prema pisanju Bi-Bi-Sija na srpskom, pčelarska udruženja ističu da nisu za sve vrste precizno utvrđeni standardi što omogućava da „svašta stigne na tržište“.
Kodeks alimentarijus koji se spominjao u spornim člancima takođe ne uvodi zabrane čajeva, biljaka ili meda u EU. Ova međunarodno priznata zbirka standarda za hranu prevashodno sadrži standarde, preporuke i smernice u vezi s proizvodnjom, označavanjem i bezbednošću hrane.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
