09.04.2026.Barem jednom u životu ste od roditelja, bake ili deke čuli poznatu rečenicu „ne izlazi napolje tako – prehladićeš se“. Ona se u uglavnom odnosila na vaš naizgled loš odabir odeće u odnosu na vremenske uslove. Međutim, suprotno uvreženom mišljenju koje se čak uplelo i u semantiku naziva bolesti, hladnoća nema nikakve veze sa uobičajenom prehladom. Radi se o mitu koji se prenosi „s kolena na koleno“.
Prehlada je zarazna infekcija gornjih disajnih puteva koja čini da nam procuri nos i da osetimo bol ili neprijatnost u grlu, sinusima ili dušniku. Prehladu izazivaju virusi. Zapravo, preko 200 različitih virusa može izazvati prehladu, a najčešće su u pitanju rinovirusi. Dakle, ne možete se razboleti zbog hladnoće, ali se to može dogoditi ukoliko ste izloženi virusima. Ipak, činjenica je da nas prehlade češće pogađaju zimi, kada je hladno, nego leti. Zašto je to tako?
Profesorka medicinske mikrobiologije na Univerzitetu u Vestminsteru dr Manal Mohamed objašnjava da hladnoća stvara „kombinaciju bioloških, ekoloških i društvenih faktora koji ljude čine podložnijim respiratornim bolestima, pogotovo u zimskim mesecima“. Ovo su dva glavna faktora:
Više istraživanja pokazalo je da virusi duže preživljavaju i ostaju zarazni tokom hladnih i suvih perioda. Takođe, suv vazduh pomaže česticama virusa da duže opstanu u njemu. Hladan vazduh utiče i na to kako se telo brani od infekcije jer može pospešiti sužavanje krvnih sudova u respiratornom sistemu i time oslabiti imuni odgovor tela.
Tokom zime češće smo u zatvorenim objektima nego napolju. To utiče na nekoliko stvari. Prvo, u zatvorenim prostorijama, pogotovo ako je ventilacija slaba ili nepostojeća, virusi se lakše prenose s jedne osobe na drugu. Takođe, kada više vremena provodima unutra, sunčevi zraci ređe dopiru do naše kože i uskraćuju nas za proizvodnju vitamina D koji je značajan za naš imunološki odgovor. I konačno, zatvorene prostorije u kojima zimi boravimo često se greju što isušuje vazduh i čini ga pogodnijim za širenje virusa.
Okej, sada nam je jasno zbog čega dolazi do prehlada i zašto od njih češće bolujemo tokom zime. Međutim, zbog čega ovu bolest onda zovemo prehlada, čak i nakon što nam je medicina razotkrila da je sama hladnoća ne izaziva? Kako je u pitanju jedna od najčešćih bolesti njen naziv toliko se ustalio da ga je praktično nemoguće izmeniti. Ali ono za šta nam može poslužiti je da bolje razumemo logičke greške. Naime, radi se o dobrom primeru logičke greške mešanja uzročnosti (kauzalnosti) i korelacije (lat. post hoc ergo propter hoc – nakon toga, dakle zbog toga). To što se prehlada često javlja u isto vreme kada je hladno ne znači da je njen uzrok hladnoća.
Ivan Subotić, FakeNews Tragač
