Aleksandar Gubaš: Kako izmeriti broj ljudi na protestima?

Aleksandar Gubaš već skoro tri meseca svake nedelje na Fejsbuku objavljuje svoju procenu broja učesnika na protestima „1 od 5 miliona“. Njegove procene i metod FakeNews Tragač koristi kao jedan od parametara pri svojim proverama vesti o protestima. Po zanimanju je reditelj, a broj ljudi na ulicama prvi put je merio na protestima iz marta 1991. godine. Za ove proteste kaže da su mu bitni i da je zato želeo da sagleda realnu sliku o broju ljudi koje okupljaju.

Kako merite broj ljudi na ovim protestima?

Metodologija u suštini nije nikakva specijalna mudrost, već je intuitivna i logična. Jedan metod se primenjuje kada je ljudi stoje, a drugi kada su u pokretu. Kada grupa stoji, koristim standardni metod računanja, množenje kvadrature prostora koji grupa zauzima sa brojem ljudi po kvadratnom metru. Na jedan kvadratni metar mogu da stanu četiri čoveka a da se ne gužvaju, da se ne dodiruju ramenima. Međutim, u proseku je ta gustina manja, budući da se kolona razređuje što se više ide ka njenom kraju, tako da ja uzimam prosek od dva do tri čoveka po kvadratnom metru.

A kada je kolona u pokretu?
S obzirom na to da su ovi protesti uglavnom koncetrisani na šetnju, procenu vršim upravo na koloni u pokretu. Stanem na jedno mesto, merim koliko dugo kolona prolazi pored tog njega i procenjujem prosečnu brzinu i gustinu ljudi u pokretu. Na ovim protestima sam imao priliku da svoje rezultate proverim na osnovu video snimaka, gde se naposletku ispostavilo da su moje procene nešto naklonjenije organizatorima protesta, za nekih deset do dvadeset odsto. Manja je greška što je gustina ljudi manja. Po mojoj proceni, na ovim protestima i sa ovom dinamikom može se uzeti četvrt do pola čoveka po kvadratnom metru za računicu, kada se u obzir uzmu sve prepreke, zelenilo, prakirani automobili i slično. Kolona ipak ne šeta celom širinom ulice.

Predstavnici vlasti su nas upoznali sa „softverom crvenih tačkica“ koji se koristi, kako pišu novine, u većini evropskih zemalja. Šta vi mislite o tom softveru?

Ja sam to video na Jutjubu, ali se nikada nisam susreo sa tim. Pretpostavljam da je to mnogo preciziniji način nego bilo koji drugi.

Koliko uspešno policija može da utvrdi broj ljudi na protestima?

Policija savršeno precizno procenjuje broj ljudi na demonstracijama kada ti ljudi stoje, koristeći se istim metodom kao i ja. Međutim, kada kolona krene, oni pošalju jednog inspektora na čelo kolone, a jednog na kraj. Onda se oni čuju preko motorole, utvrde koliko je kolona dugačka i množe to sa nekom njihovom procenom gustine. Taj način je neprecizan i hoće da prevari.

Različiti izvori imali su ponekad i drastično različite informacije o broju ljudi na ulicama. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

Sa jedne strane, vlast ima potrebu da te brojke smanji, da to zvuči što manje. Ne znam kako oni to lupe, gde broje demonstrante, ako ih uopšte broje. Sa druge strane, organizatori vole da ti brojevi budu što veći. Treba znati još jednu stvar. Nije reč samo o tome da organizatori vole da napumpaju broj prisutnih, već i o tome da što je masa veća postoji i psihološki utisak da je ona još veća. Međutim, ovde nema nikakvog pravila, imamo lažne vesti na sve strane, i od vlasti i od opozicije. Jednostavno nisu smeli da kažu da je na pretprošlom protestu bilo 80.000 ljudi. Kolona je bila velika nekih 5.000 kvadratnih metara, pa bi to značilo da je na svakom kvadratu bilo šesnaest osoba.

Za kraj, šta mislite da bi bio najkompletniji metod da se spozna broj ljudi na nekim demonstracijama?

Idealno bi bilo imati svog čoveka na svakom mestu koji će da proceni broj, ali to je praktično nemoguće. Bio bih najsrećniji kada bih mogao da organizujem neki kurs, da naučim ljude kako da procenjuju broj demonstranata, i onda bismo imali tačnije podatke.

Milovan Nikolić, Fake News Tragač