Tramp kao mesija, Q kao prorok [Qanon i politizovana religija]

Jedan od ključnih razloga proboja Qanona u mejnstrim američke politike leži u tome što se nije vezao samo za jednu društvenu grupu, omogućavajući svakome da dopisuje sopstvene teorije zavere dok god zadovoljavaju jednostavan uslov: da budu komplementarne osnovnom narativu o Donaldu Trampu kao predvodniku borbe protiv tajnovite Duboke države. Razne sorte desničara, konzervativaca i internet trolova bile su samo logična polazna tačka.

Međutim, zašto se priča anonimnog naloga sa 4chana i kasnije 8kuna – nekih od najodurnijih mesta na internetu – tako dobro primila među bogobojažljivim američkim belim evanđelistima? Doslovno svaki sekundarni qanonov kanal komunikacije – nekada Jutjub kanali i Fejsbuk grupe a danas Telegram kanali – nafilovan je qanonovski interpretiranim religijskim porukama i citatima iz Biblije, apokaliptičkom terminologijom i sličnim materijalom.

Za to postoji nekoliko valjanih razloga. Iako Qanon izvorno nije imao previše dodirnih tačaka sa religijskim temama, njegova osnovna doktrina o velikoj zakulisnoj borbi Dobra i Zla, sa pobedom dobra pod okriljem Trampa, predstavlja postavku koja vernicima i te kako ima smisla zato što im zvuči poznato.

Ne samo što ne moraju da promene praktično ništa od svojih uverenja da bi se uklopili, već im pruža i operacionalizaciju njihovih verovanja: više nije reč o pomalo apstraktnom ratu anđela i demona, već o ljudskoj bici koja se vodi svuda oko njih, i u čemu oni mogu direktno da doprinesu širenjem poruke, volontiranjem, donacijama i ultimativno – glasovima na izborima. Qanonovski termini poput „Oluje“ i „Velikog buđenja“ potpuno su kompatibilni s Apokalipsom, Sudnjim danom i srodnom hrišćanskom terminologijom.

Kao što je Qanon uticao na evanđeliste radikalizujući mnoge od njih, tako su i oni svojim praksama počeli da utiču na zajednicu u kojoj su se obreli. Iako to nije isključivo njihova zasluga, odnos sledbenika prema Q-ovim objavama („Q drops“) i tragovima („mrvicama“) koje ostavlja za dešifrovanje vremenom je postao neskriveno idolopoklonički. Qanonovci njegove objave smatraju nedodirljivim na isti način na koji su to biblijski stihovi ili sure Kurana: jedino ih je moguće tumačiti, ne i kritikovati ili opovrgavati.

Nekadašnji Qanonovi Tviter influenseri danas su na Telegramu. Njihovi kanali okupljaju na stotine hiljada pratilaca, a njihova svrha je da služe kao propovednici. U njihovim očima, Q je nepogrešiv na isti način na koji su to i harizmatske vođe kultova. Njegove objave ne mogu biti netačne: one mogu samo biti pogrešno interpretirane ili namerno pogrešne da se obmanu protivnici. Najvažnije postavke u koje se ne sme zadirati – poput one da je, šta god se desi, sve to deo „velikog plana“ – brane se žarom vernika koji brane dogme. Zadirati u njih automatski vas označava kao jednog od „onih drugih“, sledbenika Kabale, mozga ispranog mas-medijima, i dovodi do sloma komunikacije.

Međutim, uprkos tome što je izuzetno privlačan evanđelistima, koji Trampa i dalje vide kao mogućeg mesiju, u osnovi Qanona ne leži hrišćanstvo. Mada se Q nije mnogo petljao u religijske teme, moguće je iščitati njegovu ličnu filozofiju kako iz samih objava tako i iz uverenja zajednice koja se oko njih formirala. U srži Qanona je eshatološki dualizam – zlo postoji oduvek ali nije večno i može biti eliminisano. Politika i svet kao celina svedeni su na borbu apsolutnog Dobra i apsolutnog Zla u kojoj je iskupljenje nemoguće: sve i kada bi se to želelo, za one koji se suprotstave Trampu i Qanonu nema preobraćenja. Oni su neljudsko Drugo i sleduje im eliminacija.

Q-ov pogled na svet, bio on toga svestan ili ne, zapravo mnogo više podseća na ekstremnu formu manihejstva nego na hrišćanstvo. To samo po sebi ne bi bilo problem da se ne manifestuje kao ono što istoričar Emilio Đentile ne definiše kao „politizovanu religiju“, koja u kombinaciji sa digitalnim mehurovima istomišljenika na društvenim mrežama predstavlja vrlo zapaljivu mešavinu.

6. januar i upad pro-trampovskih demonstranata u Kapitol pokazao je jednu od mogućih manifestacija te kombinacije, i ne treba se nadati da će se na tome stati, jer Qanon stvara hermetičan sistem koji je nemoguće na bilo koji način opovrgnuti, bilo u celini ili u pojedinostima. Nemogućnost razmene mišljenja sa spoljašnjim svetom kroz ukidanje mogućnosti opovrgavanja, baš kao i kada je reč o rigidnim sektama, omogućava unutrašnju koheziju grupe, služi kao preventivna odbrana njenog narativa ali i sprečava izlazak iz nje.

Najtragičnija sličnost Qanona sa tradicionalnijim pojavnim oblicima sekti su presečene međuljudske veze. Budući da radikalno reinterpretira stvarnost postavljajući neutemljene i nedokazive tvrdnje kao aksiome, Qanon ne ostavlja mnogo prostora za sedenje na dve stolice. Ili ćete relativno brzo odbaciti čitavu priču o Kabali kao kretenluk ili ćete vremenom poverovati u sve što zajednica ponavlja kao mantru, a pravi problemi tu i počinju. Kako razgovarati sa članovima porodice, prijateljima i partnerima ako oni nisu progutali udicu? Kako proćaskati o dnevnim dešavanjima ako ljudi koje volite ne veruju u to da pola političara jede decu, kako gledati film s njima ako smatrate da su glumci u pauzama tokom snimanja konzumirali magičnu drogu kojom održavaju mladost?

Za mnoge Qanon sledbenike, odgovor je – nikako. Proces (samo)izolacije odvija se spontano, urušavanjem tema za razgovor, trapavim pokušajima jedne strane da uveri drugu u ispravnost svog pogleda na svet, svađama, razvodima i/ili potpunim prekidom komunikacije. Reddit grupa „QAnonCasualties“, namenjena uzajamnoj podršci ljudima čiji najdraži su potpali pod uticaj Qanona do te mere da ih je to promenilo danas broji preko 165 000 članova, i gotovo se utrostručila od napada na Kapitol 6. januara. Priče koje učesnici dele vredi pročitati, zato što otkrivaju ogromnu cenu razorenih međuljudskih odnosa i nanetog emocionalnog bola.

Kada se jednom upadne unutra, izlazak iz mentalnog šahta Qanona je izuetno težak poduhvat. Qanon je zarazan: nudi beskrajne mogućnosti trošenja slobodnog vremena kroz grupno pričanje priče i igranje „dešifrovanja“, a interpretacije dolaze u mnogo varijanti pa svako može da odabere onu koja mu najviše pogoduje. Mnogim ljudima je, nakon meseci i godina drila, doslovno potrebno „deprogramiranje“ ali ta tema je daleko od fokusa javnosti pa su prepušteni sposobnostima i volji ljudi iz svoje okoline da im pomognu.

Ako je suditi po svedočanstvima na „QAnonCasualties“, ponekad je poklopac tog šahta brižljivo zakovan iznutra.

Za FakeNews Tragač
Dario Hajrić

U poslednjem delu serijala o Qanonu: Iako je Tramp izgubio na izborima a Q prestao da piše svoje objave, Qanon nipošto nije mrtav. Proterani sa najvećih društvenih mreža, njegovi sledbenici su se prebacili na alternativne kanale komunikacije poput Telegrama, a tamo su ih dočekale još ekstremnije grupe i počele da ih radikalizuju. U isto vreme, došavši u mejnstrim, qanonovski način razmišljanja počeo je da se preliva i van okvira Qanona. Šta njegova budućnost znači za nas, šta je „pastelni Qanon“, u kojim pravcima se razvija i koliko je duboka zečja rupa u koju nas vodi?