U jednom tvitu navedena je tvrdnja da je naša dečija nabrajalica „En-ten-tini” u stvari vedskog porekla. „Ima li ijednog naroda na belom svetu, osim srbsko-resanskog, čija deca pamte prastaru vedsko-arijevsku nabrajalicu, staru možda preko 15 000 godina?”, objašnjava Tviter znalac i dodaje da reči „en ten tini sava raka dini sava raka tika tak bija baja bum” dolaze od reči na sanskritu koje znače: „ona širi dan sunce rumenilo dani sunce rumenilo danu daruje strah nevolja zadesi”.
Tražeći dalje, sličnu tvrdnju smo pronašli i na stranici srpske Vikipedije o ovoj nabrajalici: „Većina ljudi danas smatra da je reč o rečima bez značenja, ali ima i onih koji misle da u pesmici ima nečeg daleko ozbiljnijeg i drevnijeg. Prema teoriji koji zastupa jedan broj naših istraživača, u ovoj dečijoj pesmici sačuvane su reči iz sanskrit, drevnog jezika Indije. Reč je o pesmici koja slavi sjaj jednoga Boga i novog dana – jutra koje sviće”. Zatim se navodi da je pesma na sanskritu glasila: „An Tan Dini Sava Raga Dina Daka Bhiya Bhaya Bbum”, što je prevedeno kao: „Jedinoga Sjaj Sviće Družina Peva Svitanje Zore Daruje Strah Nevoljom Jeknu”
Međutim, ovde nastaje problem jer je kao jedini izvor ovog navoda na Vikipediji linkovan tekst portala Dnevno.rs, koji se ne poziva na bilo kakve konkretne izvore. Da bismo razrešili ovo pitanje, kontaktirali smo s našim stručnjakom za sanskrit Orsatom Ligorijem, koji nam je objasnio zašto je navod da je naša nabrajalica vedskog porekla – pogrešan.
On objašnjava da je važno, za početak, shvatiti da je „otac” srpskog jezika slovenski prajezik, „deda” baltoslovenski prajezik, a „pradeda” indoevropski prajezik, dok je s druge strane „otac” vedskog jezika indoarijski prajezik, „deda” indoiranski prajezik, a „pradeda” indoevropski prajezik.
„Srpski i vedski dijele istog pradjedu; oni su rođaci. I reći da srpski ili neka srpska riječ potiče od vedskog ili neke vedske riječi bilo bi kao kada bi neko rekao da potiče od jednog od svojih rođaka. Kao što rođak rođaku nije predak, tako nije ni vedski srpskom”, objašnjava Ligorio.
On dalje pojašnjava i šta se u stvari desilo. „Osoba koja je ovo prevela uzela je vedski rječnik i u njemu redom tražila riječi koje liče na En ten tini, itd. I pronašla je da: za en na vedskom stoji ena – ’onaj’, zbog čega je obliku en pripisala značenje ona; za ten na vedskom stoji tan – ‘širiti’, zbog čega je obliku ten pripisala značenje širi; za tini na vedskom stoji dina – ‘dan’, zbog čega je obliku tini pripisala značenje dan; za sava na vedskom stoji svar – ‘sunce’, zbog čega je obliku sava pripisala sunce; za raka na vedskom stoji rāga – ‘rumenilo’, zbog čega je obliku raka pripisala značenje rumenilo; za tini na vedskom stoji dina – ‘dan’, zbog čega je obliku tini pripisala značenje dani”
Ligorio objašnjava da neke od reči iz vedskog rečnika jesu srodne s navedenim značenjima (npr. na vedskom ’dina’ znači dan), ali napominje da su te reči jedne drugima rođaci, to jest nijedna od njih nije predak one druge, već im je zajednički predak izvesni indoevropski praoblik.
Da bi dalje pojasnio koliko je pogrešan navod s interneta, Ligorio daje slikovit primer: „Na isti način neko bi mogao ’dokazati” da je ’Rim tim tag dim’ u stvari ’stara kineska pjesma’. Dovoljno je otvoriti kineski rječnik i redom tražiti riječi koje slučajno liče na rim, tim, i tako dalje. Za prve dvije ja tako nalazim: za rim na kineskom stoji da je rèn ‘oštrica’, zbog čega obliku rim pripisujem značenje ‘oštrica’; za tim na kineskom stoji téng ‘boljeti’, zbog čega obliku tim pripisujem značenje ‘boli’. Znači, Rim tim = oštrica boli. Ko zna šta bi nam na ovaj način ostatak ’stare kineske pjesme’ ispričao!”
Marija Zemunović, FakeNews Tragač