Može li neko u 21. veku nositi titulu samuraja?

„Nemoguće je postati samuraj u 21. veku“, piše nam jedan čitalac i skreće pažnju na prilog Nove o čoveku koji navodno „jedini na Balkanu nosi zvanje samuraja“. Radi se o majstoru borilačkih veština i treneru Mladenu Burazeroviću poreklom iz Loznice, koji se već godinama u medijima predstavlja kao samuraj. Pitali smo više istoričara japanske kulture, autora knjiga o samurajima, ali i samog Burazerovića da li je zaista moguće biti samuraj u 21. veku. Iako je tema osetljiva, zaključili smo da je, u pravom smislu te reči, teško da bilo ko u modernom dobu može postati samuraj.

Bez namere da Burazeroviću osporimo mnoga respektabilna znanja iz oblasti borilačkih veština, u ovom tekstu pokušaćemo da objasnimo kako je Burazerović došao do zvanja samuraja u 21. veku, da li se to može smatrati istinskim zvanjem samuraja, i kako se u Japanu kroz istoriju dobijala ova titula. Mladen Burazerović odgovorio je na neka od pitanja koja smo mu postavili, ali je napomenuo da se radi o informacijama koje su isključivo „za nas“ – ne i za objavljivanje. Poštujući njegovu odluku, nećemo objaviti detalje iz prepiske.

Mediji o Burazeroviću

Više od 20 medija iz Srbije i regiona poslednjih godina izveštavalo je o „prvom srpskom samuraju“. Neki su i više puta preneli priču o Burazeroviću, poput Radio-televizije Srbije, koja je samuraja ugostila u Šarenici, u Jutarnjem programu i u barem još jednom zasebnom prilogu koji je moguće pronaći na sajtu RTS. Osim RTS-a, o Burazeroviću su izveštavali Nova (1, 2), N1, Blic (1, 2), Bi-Bi-Si na srpskom, PRVA (1, 2), B92, Telegraf, Vidovdan, Informer, Novi glas, Kurir (1, 2), Politika, Mondo, 24 sedam, Srbija danas, Lozničke novine, Topvita.info kao i portali u regionu Trebinje danas, Frontal, Srpska info i drugi.

Kako je Burazerović postao samuraj?

Burazerović je za portale i televizije ispričao manje-više istu priču o putu do titule samuraja, iako se u tekstovima mogu uočiti i izvesna nepodudaranja. Recimo, na portalima Nova i N1 navodi se kako je Burazerović titulu samuraja dobio od Japanske samurajske organizacije, dok, recimo, u tekstu na Blicu stoji da je u pitanju Oružana samurajska borbena organizacija. Organizaciju pod imenom Japanska samurajska organizacija nismo uspeli da pronađemo, i po svemu sudeći ona pod takvim imenom ne postoji. Međutim, Oružana samurajska borbena organizacija postoji, a njen predsednik je Masaši Jokojama, kog Burazerović u svojim nastupima i pominje kao čoveka koji ga je – uz Šigea Omaeu – promovisao u samuraja.

Do promocije je, prema navodima iz medija, došlo na preporuku italijanskog „kapetana samuraja“ Alfonsa Toregrosa. Pretragom njegovog imena utvrdili smo da se radi o vrlo poznatom majstoru borilačkih veština u Italiji, koji u pauzama između treninga posećuje i seminare iz oblasti neurolingvističkog programiranja (NLP). Torgerosa ima i svoj sajt, na kom se može videti njegova bogata biografija. U pitanju je čovek koji je – kako sam tvrdi – majstor džiudžicua, aikidoa, sertifikovani trener sa preko 30 godina iskustva, pa čak i lajf kouč.

Ipak, nigde na njegovom sajtu ne može se pronaći da je za sebe napisao kako je samuraj ili „kapetan samuraj“. Reč samuraj na Torgerosinom sajtu pojavljuje se jedino u nazivu njegove akademije borilačkih veština, koja se zove Samurai dojo (dojo odnosno dođo je na japanskom reč koja označava mesto na kom se vežbaju borilačke veštine). „Iako je priznat kao svetski poznat stručnjak za džiudžicu i Kapap Krav Magu, on ponizno preferira titulu ’doživotnog crnog pojasa’“, stoji na Torgerosinom sajtu. Dakle, ništa od titule samuraja.

Šta je Oružana samurajska borbena organizacija?

Vratimo se na organizaciju čiji je predsednik – prema pisanju medija – promovisao Burazerovića u samuraja. Oružana samurajska borbena organizacija na svom sajtu navodi kako nastoji da „obnovi pravu taktiku i borilačke veštine samuraja iz 16. veka“. Ona organizuje (ili je organizovala) „Festival bitaka oklopnih samuraja“ nekoliko puta godišnje i okuplja japanske i strane ljubitelje borilačkih veština, kao i profesionalne borce i druge. Osnovao ju je majstor borilačkih veština Masaši Jokojama i ona je deo Međunarodne federacije borilačkih veština i kulture, koju je takođe osnovao ovaj majstor. Poslednje objave na sajtu i mrežama ove organizacije stare su više od dve godine.

U suštini, radi se o organizaciji koja se bavi negovanjem kulture samurajstva kroz rekonstrukcije bitaka. U Srbiji, ali i Evropi, postoje organizacije koje se bave sličnim aktivnostima, poput udruženja „Beli orlovi“, koje u manastiru Manasija organizuje festival „Just out“ gde se rekonstruišu borbe vitezova. Na sajtu Oružane samurajske borbene organizacije ne može se pronaći ništa o tome da vas ona može promovisati u samuraja. S druge strane, Međunarodna federacija borilačkih veština i kulture, koju takođe vodi Jokojama, nudi vam da postanete njen član ukoliko imate crni pojas u bilo kojoj borilačkoj veštini i 15.000 jena (oko 90 evra).

FakeNews Tragač je pisao obema organizacijama, kao i Masašiju Jokojami preko različitih mejlova i društvenih mreža. Međutim, do objavljivanja analize nismo dobili odgovore na naša pitanja.

Postoje li samuraji u 21. veku?

Kako bismo odgovorili na ovo pitanje kontaktirali smo sa više istoričara i autora knjiga o samurajima. Oko jedne stvari se svi slažu: samuraji su postojali kao društveni sloj od otprilike kraja 16. do druge polovine 19. veka u Japanu. „Danas ne postoji legalan ili javno priznat način da se nazovete ’samurajem’. Tokom mnogo vekova, ’samuraj’ nije bila posebna titula, ali bi se odnosila na svakoga ko je bio uključen u borbu ili ratovanje“, objašnjava Nik Kapur, istoričar modernog Japana sa američkog Univerziteta Ratgers, napominjući da je „oko 1600. godine titula ’samuraj’ postala posebna klasna statusna kategorija koja je nasleđena krvlju i zakonski definisana“.

Da li onda neko danas sebe može nazivati samurajem? „Ne u pravnom smislu. Mogu da zamislim da neko sebe naziva samurajem na osnovu ideološke igre. To je samo upoređivanje s istorijskom ličnošću ili istorijskim slojem. Kad sam bio mlad, igrao sam se da sam ’vitez’ u brdima Zapadne Virdžinije, iako sam bio samo siromašan gorštak“, odgovara Luk Roberts, profesor istorije Japana sa Univerziteta u Kaliforniji. Sa njim se delimično slaže i profesor istorije Japana sa Univerziteta u Merilendu Konstantin Vaporis koji navodi da „tehnički nijedna osoba danas ne može biti samuraj“, ali da je čuo za „organizacije koje ljudima daju počasne titule samuraja, poput organizacije Sake Samurai“.

S druge strane, autor knjige „Još jedna priča o samuraju“, pisac i publicista Džulien Peltijer, koji je intervjuisao Masašija Jokajamu, navodi da nema ništa protiv toga da neko sebe naziva samurajem i da je i sam to činio kad je bio mlad. Ipak, on dodaje da to u suštini „nema smisla, jer se, nadajmo se, ni od koga ne očekuje da umre na jednu reč svog ‘gospodara’“.

Peltijer takođe objašnjava da je Jokojama „bez sumnje veoma vešt stručnjak za borilačke veštine“, ali navodi i da njegova organizacija može da dodeli titulu samuraja samo na simboličan način. „Mislim da ova ‘titula’ ne bi mogla imati pravo značenje, u Japanu ili bilo gde. U svetu borilačkih veština postoji mnogo škola i ogranaka, a svaka od njih ima tendenciju da tvrdi da je zasnovana na ’istinskoj’ tradiciji. To je osetljiva tema i uvek je bila…“, navodi Peltijer.

Samuraji su kao pravni status ukinuti u okviru Meiđi obnove (restauracije, revolucije) krajem 19. veka, objašnjava nam profesor Roberts. Pre toga, ova titulu je u početku mogao nositi bilo koji borac koji bio vešt u ratovanju, da bi oko 1600. godine samuraji postali posebna kasta i titula se mogla nasleđivati isključivo krvlju. „Mogu da zamislim ljude koji su živeli 1870-ih godina da govore kako su i dalje samuraji, uprkos zakonskim promenama, i mogu da zamislim njihovu decu koja sebe nazivaju samurajima, ali od tog trenutka to je bila samo kulturna tradicija porodičnog ponosa“, zaključuje profesor Luk Roberts.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač