Gavrilo Princip: Priča o dve fotografije koje mogu dovesti u zabludu

Prva priča: Principov portret

Svi znamo tu sliku: najpoznatiji portret Gavrila Principa postavljen je kao glavna fotografija na članku engleske Vikipedije o njemu, štampan je u udžbenicima, a našao se i na mnogim stranicama i portalima na našem jeziku, na mnoštvu murala, kao i na nekim drugim mestima, pa čak, bizarno, i na zaplenjenim pakovanjima kokaina. Međutim, ova fotografija ne odražava verno kako je lice Gavrila Principa zaista izgledalo, budući da je nastala nakon mučenja u sarajevskom zatvoru, te je Principov „lični opis“ donekle promenjen.

Kako nam to objašnjava istoričar Miloš Vojinović, koji se bavio istraživanjem fotografija Principa i Mlade Bosne, prikaz Principa na ovoj fotografiji nije nužno netačan, jer na njoj jeste on, samo je njegovo lice izobličeno usled fizičkog i psihičkog nasilja kome je bio izložen.

Vojinović u svom radu „Videti Principa: fotografije Gavrila Principa i Mlade Bosne” navodi da je čuvena fotografija nastala 2. jula 1914. godine u istražnom zatvoru u Sarajevu, a osim Principa uslikani su u istoj pozi i drugi uhapšeni učesnici atentata.

„Bilo je to u vreme kada je policijski službenik Viktor Ivasjuk pokušavao da im iznudi priznanja. Policiji u Sarajevu tada još uvek nije poznato ko je zaverenicima pomagao, kako su došli do oružja ili kako su prešli iz Srbije u Bosnu. U nedostatku uspeha istražnog sudije Ivasjuka, još jedan detektiv i fotograf otišli su u ’vojnički zatvor’, gde su uhapšeni atentatori tada držani. Fotografisanje je bilo deo pokušaja da atentatori saopšte sve što znaju o detaljima zavere. Iz tog razloga je tokom pravljenja ovih fotografija Ivasjuk saopštavao uhapšenima lažnu vest da će uskoro krenuti masovna streljanja Srba. Uhapšeni su bili smešteni u odvojenim ćelijama i dovođeni su na fotografisanje pojedinačno. Ivasjuk je tvrdio da se streljanja neće dogoditi ukoliko bi atentatori sve priznali”, objašnjava on u svom radu.

Ova fotografija je na mnoštvu mesta pogrešno predstavljena kao da je nastala u zatvoru Terezin, gde je Princip prebačen tek nakon završetka suđenja, krajem 1914. godine. Terezin je kao pogrešna lokacija ove fotografije naveden na Vikipediji – na srpskom, bosanskom, finskom, pa i na avadhi jeziku, ali i na Reditu (1, 2, 3), na Tviteru…

Dodatna konfuzija je nastala kada su Principove fotografije iz jeseni 1914. počele da se dele uz pogrešan navod da su nastale na dan atentata, i to da bi se navodno pokazalo kako je on izgledao pre prebijanja u sarajevskom zatvoru (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11).

Jedna stranica koja objavljuje kolorizovane crno-bele fotografije „ofarbala“ je Principa iz oktobra 1914. uz sledeći tekst:

„Da vam stvari budu još jasnije potrudio se El DeZignerio, koji je pažljivo rekonstruisao tj. retuširao i obojio originalnu Gavrilovu sliku pre hapšenja. Nadamo se da sada vidite razliku i shvatate da je Gavrilo bio daleko od ružnjikavog dečačića sa tužnom facom, kako nam se servira. Mi smo do sada, kako u našim objavama tako i na našim proizvodima, povremeno koristili i sliku nakon hapšenja iz razloga što većina ljudi, na žalost, Principa ne zna u drugom izdanju. Mi obećavamo da ćemo dati sve od sebe da se to promeni. Pomozite nam u tome!”

Međutim, kao što je objašnjeno, ovde je pobrkana hronologija, te se fotografija nastala posle atentata predstavlja kao da je nastala pre njega. Kako je Princip izgledao u proleće 1914. moguće je videti i na jednoj fotografiji sa Kalemegdana.

Druga priča: Principovo hapšenje

„Hapšenje Gavrila Principa nakon atentata na Franca Ferninanda” – opis je koji ćete često naći ispod jedne fotografije za koju je dokazano da uopšte ne prikazuje Principa. Na različitim portalima (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8), na Vikipediji na srpskohrvatskom, na Tviteru, na portalima engleskom (1, 2), pa čak i na Pinterestu, vidimo fotografiju na kojoj policajci uvode u zgradu jednog čoveka. Ova dinamična i haotična fotografija uspela je da navede mnoge na pogrešan zaključak: da baš ona prikazuje hapšenje glavnog atentatora.

Kako navodi Anton Holcer u svom tekstu „Ubica koji to nije bio”, ova je scena začas postala poznata. Nekoliko dana od atentata ona se našla u austrijskim novinama „Viner bilder” i „Interesanten blat”, a od ove slike brzo su počele da se prave i razglednice. „Od tada je ova fotografija postala ikona koja predstavlja neposrednu predistoriju Prvog svetskog rata”, objašnjava Holcer.

Međutim, prikazani akter nije Princip, već neko drugi. Ne postoji fotografski zapis Principa na dan atentata, a na fotografiji „hapšenja Principa“ u stvari se nalazi čovek pod imenom Ferdinand Ber.

Ber je 1930. godine potvrdio da je na ovoj slici on:

„Kasnije sam […] video fotografiju na kojoj se navodno vidi kako čuvari odvode Principa u zatvor. Na moje veliko iznenađenje, video sam kako me odvode policajci. Mora da je fotograf uhvatio trenutak kada sam odveden u zatvor, jer sam tamo stigao nešto ranije od Principa, pa je došlo do zabune. Uzgred, svako ko je poznavao Principa to može lako da prepozna, jer je bio nizak, a ja sam tada već bio visok i mršav, kao i sada.”

Demistifikacija ove zablude uvrštena je i u knjigu „Sarajevo 1914” Vladimir Dedijera, gde se na strani 538 navodi: „Osim Pušare, čini se da je još jedan mladić po imenu Ferdinand Ber pokušao pomoći Principu. Bio je uhapšen i odvučen u policiju, što su neki fotografi snimili. On je dosta ličio na Gavrila Principa, pa je njegova fotografija kao Principova objavljena u mnogim listovima i knjigama čak i deset godina posle 28. juna 1914. godine.”

Ponovo, konfuzija oko fotografija ne završava se ovde. Enciklopedija Britanika (1, 2) i Politikin Zabavnik kao ilustraciju hapšenja objavljuju ne ovu, već jednu drugu, sličnu fotografiju, za koju navode da prikazuje Gavrila Principa. Ova fotografija takođe prikazuje muškarca kojeg vode policajci, samo što je on sad na sredini fotografije. Miloš Vojinović nam je pomogao da rešimo i ovu nedoumicu.

„Nije poznato ko je na ovoj fotografiji. Postoji nekoliko sačuvanih negativa, ali ni na jednom se ne vidi lice uhapšene osobe, pa to može biti bilo ko od atentatora. Moj predosećaj je da se opet radi o Ferdinandu Beru. Princip je bio upadljivo nizak i teško da je to on. Takođe, garderoba osobe na slici ne poklapa se s garderobom za koju znamo da je Princip imao”, pojašnjava Vojinović za FakeNews Tragač.

On navodi i da se tekstualni sadržaj starih razglednica kontinuirano prepisivao, a da su oni koji su pravili razglednice želeli uvek da ih prodaju što više. Iz tih pobuda su navodili da je Princip uslikan čak i tamo gde ga nije bilo.

Marija Zemunović, FakeNews Tragač