25.12.2024.Našoj redakciji obratio se čitalac s molbom da proverimo navode iznete u medijima o opozicionom poslaniku i predsedniku Narodnog pokreta Srbije Miroslavu Aleksiću. Konkretno, reč je o tvrdnjama da je on, odmah po preuzimanju funkcije predsednika opštine u Trsteniku (2012. godine) povećao sebi platu za 30 odsto.
Na zvaničnom veb-sajtu Državne revizorske institucije u decembru 2015. godine objavljen je „Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnosti poslovanja opštine Trstenik za 2014. godinu“. U njemu se na strani 31 obrazlaže da su prilikom obračuna i isplate plata predsednika opštine, zamenika predsednika opštine, predsednika Skupštine opštine, zamenika predsednika Skupštine opštine i članova Opštinskog veća koji su na stalnom radu, „osnovni koeficijenti uvećani za 30%, 20%, odnosno 10%“. Treba napomenuti da su podaci izneti u izveštaju za 2014. godinu, te je malo verovatna tvrdnja da je to bio „prvi potez“ Miroslava Aleksića nakon stupanja na ovu funkciju.
S druge strane, u registru Agencije za sprečavanje korupcije zaista nisu zabeležene izmene o visini mesečne novčane naknade tokom trajanja Aleksićevog mandata, odnosno u periodu od jula 2012. do juna 2016. godine.
Kako bismo razjasnili da li je Aleksić bio dužan da prijavi ovu promenu u plati, kontaktirali smo sa Agencijom za sprečavanje korupcije. Dobili smo odgovor da im je Miroslav Aleksić podnosio Izveštaje o imovini i prihodima u skladu sa zakonskim odredbama, kao i da je u navedenom periodu obaveza prijavljivanja bitne promene podataka u imovini i prihodima bila regulisana odredbama člana 44. tada važećeg Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Bitnom promenom se smatrala svaka promena podataka iz Izveštaja koja se odnosi na imovinu čija vrednost prelazi iznos prosečne godišnje zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Dodatno smo se konsultovali s jednim profesorom Pravnog fakulteta u Beogradu. Prema njegovim rečima – ukoliko je ono što Agencija tvrdi u svom mejlu tačno – ova institucija tvrdi da ne postoji bilo kakav problem koji je relevantan sa stanovišta koruptivnih radnji, kao i da Aleksić nije bio dužan da prijavi promenu Agenciji jer se ona po prethodnim propisima nije smatrala bitnom promenom. Shodno tome, nije se moglo ni očekivati da Agencija tu promenu evidentira u svojim registrima. (T. Koledin)
