24.03.2025.Ako bi vas neko pitao da opišete šta se na ovoj fotografiji nalazi, verovatno biste na prvu loptu rekli drveće. Ako biste se zagledali u sredinu fotografije zacelo biste prepoznali banane i zaključili da je u pitanju drvo banane. Uostalom, te voćke izgledaju kao da rastu na strukturi koja ima stablo, grane i lišće, pa bi i bilo logično da se radi o drvetu, to jest drvetu banane.
Logika ovog iskaza mora da je jedan od glavnih razloga zbog kojih toliko ljudi veruje da je on tačan – prema jednoj anketi sprovedenoj 2016. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu, mit u koji najviše Britanaca veruje jeste upravo da banane rastu na drveću (na samom vrhu liste takođe su se nalazili mitovi o broju čovekovih čula, o uticaju šećera na ponašanje i mit o Napoleonovoj visini, o kojima je Tragač već pisao).
Međutim, banane ne rastu na drveću budući da je banana u stvari zeljasta biljka, i to jedna od najvećih na svetu (tačnije, jedna vrsta banane, Musa ingens, čija „krošnja“ dostiže visinu od 20 metara, jedna je od najvećih zeljastih biljaka na svetu). Razlog zašto se banane ne mogu svrstati u drveće nalazi se u samom imenu potonjih: biljke banane nemaju drveno stablo (kada kažemo drveno mislimo na građu – ono tvrdo tkivo koje na engleskom označavamo rečju wood).
Umesto toga, ono što izgleda kao stablo banane zapravo je pseudostablo ili pseudostabljika – struktura sačinjena od mnoštva zbijenih listova. Čvrstina ove strukture je ono što omogućava bananama da narastu do visina uobičajenih za drveće – pseudostablo obično doseže od tri do šest metara u vis, a dužina listova može biti i preko tri metra – što je verovatno dodatan razlog za konfuziju prilikom klasifikacije.
Unutar pseudostabljike banane raste takozvano pravo stablo. Na njegovom kraju, onom koje izviruje iz vrha pseudostabla, formira se cvast, odnosno skup ili klaster cvetova, na kojem se razvijaju plodovi. Inače, pojedinačni plodovi banane nazivaju se prsti i na svakoj biljci raste njih 50-150, dok se klasteri u koje su pojedinačni plodovi grupisani nazivaju ruke i svaka ruka banane sadrži 10-20 prstiju.
Nakon što plodovi sazre, pseudostabljika se raspada i odumire, što je još jedan razlog zašto izraz „drvo“ banane moramo koristiti sa navodnicima. Naime, zeljaste biljke, tačnije njihov nadzemni deo, umire na kraju svakog reproduktivnog ciklusa; drvenaste biljke, sa druge strane, preživljavaju zimu ili sušnu sezonu iznad zemlje.
Doduše, kada je reč o bananama, to ne znači da je nakon jedne sezone čitava biljka propala. Iz njenog podzemnog stabla, odnosno rizoma, rastu novi izdanci na otprilike svakih šest meseci. Time se život pojedinačnog rizoma nastavlja duži niz godina, što bananu ipak čini višegodišnjom biljkom. Samo ne toliko dugovečnom kao drveće.
Predrag Mijatović, FakeNews Tragač
