Da li je Napoleon Bonaparta bio nizak?


Znamo priču: agresivnost i želja za dominacijom javlja se kod niskih muškaraca upravo zbog njihovog niskog rasta. Za ovu hipotezu postoji i naziv Napoleonov kompleks. Međutim, šta ako osnovna pretpostavka o Napoleonovoj visini uopšte nije tačna? Šta ako Napoleon uopšte nije bio nizak?

U tekstu enciklopedije Britanike „Da li je Napoleon bio nizak? navodi se da je procenjena visina francuskog vojskovođe nakon smrti bila između 1,58 i 1,7 metara. „Ovako veliki raspon procene često se objašnjava razlikom između francuskog inča iz 19. veka, koji je iznosio 2,71 cm, i trenutne mere inča, koja iznosi 2,54 cm. Izvori shodno tome procenjuju da je Napoleon verovatno bio bliži visini od 1,68 ili 1,7 metara. Iako ta visina može delovati nisko spram standarda 21. veka, ona je bila tipična za 19. vek, kada je većina Francuza bila visoka između 1,58 i 1,68 metara. Napoleon je tako bio prosečan ili viši, bez obzira na tumačenje”, navodi Britanika.

Ovo se može uočiti i na nekim slikama Napoleona. Jedna od njih prikazuje posetu stanovnicima Jafe 1799. godine. Vidimo da Napoleon nije niži od prikazanih stanovnika ovog grada i među njima izgleda kao da je prosečne visine.

Britanika navodi i dva razloga koja su doprinela tome da se Napoleon smatra niskim. Njegovi elitni gardisti bili su viši od većine Francuza, pa je Napoleon u odnosu na njih delovao niže. Drugo, znamo da su ga njegovi vojnici od milja zvali „mali kaplar“, iako je to prvenstveno bio izraz njihove naklonosti, a ne podsmeha zbog niskog rasta.

Navedene činjenice jesu uticale na predstavu o niskom Napoleonu, ali nisu bile presudne. Najveću ulogu u kreiranju mita imali su ljudi „preko Lamanša“ i njihova propaganda protiv Bonaparte, lansirana kada je ponovo proglašen rat između Britanije i Francuske 1803. godine.

Sedam dana nakon proglašenja rata jedan Napoleonov ispad u Parizu pred britanskim ambasadorom poslužio je kao podloga britanskom karikaturisti Džejmsu Gilreju, ocu političke karikature, da objavi crtež pod naslovom „Manijačka buncanja, ili mali Boni u jakom bešnjenju”. Ova karikatura prikazuje Napoleona koji – mali i besan poput deteta – razbacuje sve oko sebe, dok iz njega vrca mnoštvo reči o „britanskom parlamentu” i „londonskim novinama”.

I tako je rođen lik „malog Bonija” koji su Gilrej i drugi karikaturisti ponavljali u svojim karikaturama o Napoleonu (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7). Zanimljivo je da je u Gilrejovim karikaturama Napoleonov fizički stas postajao sve manji kako je on predstavljao sve veću pretnju za Britaniju. Tako je on u jednom trenutku veličine Liliputanca koji stoji u ruci engleskog kralja Džordža III.

Kako se navodi u tekstu o Gilrejovom uticaju na Napoleonov imidž, karikature su bile veoma popularne u to doba. Gilrej, koji inače nikad nije video Napoleona uživo, nacrtao je i jednu od najpoznatijih političkih karikatura svih vremena: na tom crtežu Napoleon i britanski premijer (Francuz je – treba li reći? – mnogo niži) seku globus, a motiv je kasnije često ponavljan i modifikovan (1, 2, 3..,).

Kako to navodi portal Našonal post, Bonaparta je bio viši i od prethodnog francuskog predsednika Nikole Sarkozija. Na to bi se teško ko kladio, a sve zbog jedne od najuspešnijih kampanja „trolovanja” svih vremena: „Napoleon je mrzeo da bude prikazan kao nizak, i upravo su ga zato Britanci iz 19. veka prikazivali niskim koliko je to ljudski moguće.” Ovaj medij navodi i da je ta uspešna kampanja učinila da „skoro 200 godina nakon Napoleonove smrti postoje samo dve stvari koje skoro svi znaju o njemu: da je bio Francuz i da je bio nizak.”

A Napoleonov kompleks? Ta ideja delimično je formulisana na osnovu Adlerove teorije inferiornosti. Kada se pak pogledaju raspoloživa istraživanja, zaključujemo da je situacija kompleksnija od jednostavne paralele nizak–agresivan. Tako je jedan eksperiment pokazao da niži muškarci nisu agresivniji od viših, dok je druga studija pokazala da individue koje pripadaju takozvanoj „mračnoj trijadi” (tj. individue koje imaju psihopatiju, narcisizam, makijavelizam) ne samo da su češće niže, već se odlikuju i željom da budu više.

Naposletku, ono što Nacionalna geografija napominje korisno je reći za kraj: „ideja o Napoleonovom kompleksu omogućava ljudima da gledaju sa visine na niže muškarce. To je postao ’podmukao i uvredljiv stereotip’, piše Tanja Osenski u svojoj knjizi Shortchanged, i deo je šire strategije omalovažavanja, pa čak i javnog ponižavanja niskih ljudi.” A to, nažalost, nije daleko od izvora mita o ovom kompleksu: pravljenja karikature od ljudi.

Marija Zemunović, FakeNews Tragač

Ukratko

12/06/2024

Ne, Adriana Vilagoš nije iz Vrbasa

Sportklub (podsajt portala N1) objavio je vest o velikom uspehu Adriane Vilagoš, mlade bacačice koplja, koja je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebrnu medalju. U tekstu…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA