Da li deca postaju hiperaktivna od šećera?

„A kuda ćemo sad?” – upita devojčica brata. „Tamo duboko u šumi vidim neku svetlost, možda to svetli neki prozor, pođi sa mnom i ne plaši se”. Uputivši se prema toj svetlosti, brat i sestra stigoše do jedne neobične kućice. Zidovi i krov bili su joj od čokolade, a prozori od šećera. Ivica i Marica odlomiše komad krova i tako utoliše silnu glad. Ipak, nisu znali da u toj kući stanuje strašna veštica koja je mamila izgubljenu decu…

Da su raširena verovanja o uticaju šećera na dečju hiperaktivnost tačna, Ivica i Marica verovatno bi brzinom svetlosti pobegli od veštice i tu bi se ova priča okončala. Kako se zaista završila priča o Ivici i Marici verovatno već znate; međutim, da li ste znali da unos šećera kod dece nema mnogo veze sa njihovom hiperaktivnošću?

Naučnici su ovim pitanjem počeli podrobnije da se bave poslednjih decenija, a 1995. godine sprovedena je meta-studija u kojoj su analizirana 23 do tada objavljena istraživanja o ovoj temi. Studija je pokazala da šećer ne utiče na ponašanje ili kognitivne sposobnosti dece. Uvreženo verovanje roditelja u ovaj mit može biti rezultat njihovih očekivanja. Međutim, ne može se isključiti mali uticaj šećera ili efekti na određene grupe dece.

Jedna novija studija o ovoj temi iz 2017. godine, objavljena je u časopisu International Journal of Food Sciences and Nutrition. Istraživači su ispitivali uticaj konzumiranja šećera na spavanje i ponašanje kod ukupno 287 dece, uzrasta od 8 do 12 godina. Naučnici su prikupili informacije o učestalosti ishrane, demografiji, spavanju i ponašanju. Čak 81% dece je konzumiralo više šećera nego što je preporučeno. Ipak, istraživači su zaključili da „ukupna konzumacija šećera nije bila povezana s poteškoćama u ponašanju ili spavanju, niti je uticala na odnos između ovih varijabli“. Uzmemo li ovo u obzir, čini se jasnim da – ako šećer zaista utiče na hiperaktivnost – efekat nije veliki i ne odnosi se na većinu dece.

Postavlja se pitanje zašto se onda ovaj mit još uvek održava.

Jedno istraživanje objavljeno 1994. godine u časopisu Journal of Abnormal Child Psychology obuhvatilo je 35 dečaka uzrasta od 5 do 7 godina, koje su njihove majke opisale kao „osetljive na šećer“. Deca su podeljena u dve grupe, a sva su dobila placebo – veštački zaslađivač aspartam. Polovini majki je rečeno da su njihova deca primila placebo, a ostalima da su njihova deca dobila veliku dozu šećera. Majke koje su bile ubeđene da su se njihova deca prejela šećera ocenile su svoju decu kao značajno hiperaktivniju od onih iz druge grupe. Za nekoliko varijabli u istraživanju efekat očekivanja bio je jači kod majki koje su bile kognitivno rigidne.

Svakako bitni faktori su i okruženje i kontekst u kojem deca konzumiraju više šećera. Jedan od scenarija je dečiji rođendan: svi su veseli i usmereni ka zabavi, tako da će u ovakvim situacijama biti aktivniji nego inače, čak i bez slatkiša. Isto tako, ako je slatkiš predstavljen kao posebna nagrada, sama ta činjenica može izazvati izliv visokoenergetske aktivnosti.

Đorđe Majstorović, FakeNews Tragač