Da li je ženama zabranjeno da tokom menstruacije ulaze u crkvu?

Religije se razlikuju u pristupu pitanju menstruacije kod žena, ali skoro svaka veća religija zauzima određeni stav o tome. U knjizi „Blood magic: The Antropology of Menstruation“ Tomasa Baklija i Alme Gotlib, navodi se da je menstruacija dugo bila deo antropološke literature, ali i da verovanja i prakse povezani s ovim biološkim stanjem „mogu da pokažu više od reflektovanja određenih kulturnih aspekata – mogu biti pripomoć u determinisanju kulturnih aktivnosti”. Govoreći o hrišćanstvu – na šta ćemo se u ovom tekstu i fokusirati – pitanje menstruacije vezano je, kao i u islamu, za stanje čistoće i nečistoće. Iz tog pitanja proističe mit koji je i danas prisutan među verujućim ljudima – da je ženama tokom menstrualnog ciklusa zabranjen ulazak u crkvu.

Stari zavet, u kom pitanja o čistom i nečistom igraju važnu ulogu, u 15. poglavlju Levitskog zakonika nedvosmisleno govori o statusu „čoveka koji ima izliv iz svog tela”, ističući da je nečist. Ne samo da je nečista osoba koja ima izlive, već je i sve čega se dotakne okarakterisano na isti način. Levitski zakonik dalje navodi da žena koja ima krvarenje treba da ostane u svojoj nečistoći sedam dana. Ukoliko se krvarenje nastavi duže od mesec dana, sebe treba i dalje da smatra nečistom. Odvraćanje od fizičke nečistoće uvod je u duhovnu, „da ne bi zbog njih pomrli oskvrnjujući moje Prebivalište koje se nalazi među njima”. Novi zavet, u Jevanđelju po Mateju (5:25-34), prekoračuje pravila o čistoći iz Starog zaveta. Tako žena koja je krvarila 12 meseci dotiče Isusove skute, a on je oslobađa problema koji je imala. Novi zavet „zanemaruje” fizičku nečistoću, dajući primat duhovnoj.

Zabrana ženama da uđu u hram tokom menstrualnog ciklusa svakako da je od davnina imala veze ne samo s pojmovima čistog i nečistog u duhovnom smislu, već i u fizičkom. Na portalu Svetosavlje nalazimo sledeće objašnjenje: s obzirom na to kakvi su u Starom veku bili higijenski uslovi, moglo je doći do izlivanja krvi, zbog čega bi se hram smatrao oskrnavljenim, a ženama je iz predostrožnosti savetovano da tokom ciklusa ne ulaze unutra. Danas je situacija – što se higijene tiče – u potpunosti drugačija, ali je mit ostao popularan. O tome da snaga ovog mita s godinama nije počela da jenjava svedoče i brojni domaći portali, kao što su Pink.rs  i Direktno.rs koji poprilično emfatično o tome govore.

U okviru foruma portala Svetosavlje čitaocima se odgovara na pitanja koja se uglavnom tiču određenih religijskih nedoumica, a jedno od njih ticalo se i pristupanja žena u hram tokom menstrualnog ciklusa. Ne samo da se žena tokom menstrualnog ciklusa ne smatra „nečistom”, već se ističe i „da ono što je Bog darovao ženi radi rađanja dece, ne može biti nečisto ni pred Crkvom ni pred ljudima”. Pored toga, navodi se i da „u hrišćanskoj crkvi ne postoje jedinstvena pravila oko toga problema, odnosno dolaska žena u crkvu pri menstrualnom ciklusu”. Navedene su i reči pokojnog patrijarha Pavla koji je, svestan boljih higijenskih uslova nego ranije, odobravao ne samo ulazak žena tokom menstrualnog ciklusa u crkvu, već i pričešće.

Televizija Hram, u odeljku „Odgovor duhovnika“, takođe nudi odgovor na ovo pitanje, dotičući se i prava na pričešće. U odgovoru se ističe, nakon interpretacije Mojsijevih reči, da „ne postoji neko drugo teološko objašnjenje zašto bi bilo zabranjeno ženi da se pričesti u toku ciklusa”. Strah od prolivanja krvi tokom uzimanja pričešća – navodi se – neutemeljen je.

Kao što smo mogli da vidimo, ne postoji nijedan konkretan pravilnik koji ženama zabranjuje da u toku menstrualnog ciklusa uđu u crkvu. Bez obzira na to što se duhovnici mogu međusobno razilaziti po ovom pitanju, to je u potpunosti irelevantno. Za verujuće zakon je jasan i na njega se uvek mogu pozvati kao na opšti stav.

Miloš Lazarević, FakeNews Tragač