U Mitopediji smo već pisali o tome kako su varvari optuženi za uništenje klasične civilizacije i početak „mračnog doba“. Međutim, kao što su konotacije vezane za reč „varvari“ neodgovarajuće, tako je i izraz „mračno doba” kao sinonim za srednji vek vrlo problematičan.
„Kao da smo u srednjem veku”, komentar je koji možete čuti kada se opisuje nešto nazadno, izuzetno konzervativno i nadasve mračno, nešto što nas vraća u najgora moguća vremena. Crnilo srednjeg veka prenosi se i na bioskopska platna: ako gledate neki film o ovom periodu, verovatno će biti prikazan u mračnim tonovima, kao da „sunce nije često izlazilo”.
Međutim, ideja o srednjem veku kao hiljadugodišnjem „mračnom dobu” između dva „svetla“ perioda – „slavne” antike i njenog „vaskrsnuća”, renesanse – umetno je stvorena himera bazirana na predrasudama.
Reč je o veoma dugom periodu u kome su ljudi živeli, radili i stvarali kulture. Pa ipak, kada treba prikazati srednji vek, iz mnoštva njegovih boja i nijansi najčešće se biraju crna i siva. Loša reputacija počela je da se oblikuje u tekstovima tadašnjih italijanskih pisaca, koji su svoje doba posmatrali kao eru propadanja, u kojoj se velike rimske građevine poput Koloseuma polako ruše i nema novih velikih književnih dela.
Frančesko Petrarka (1304-1374) u pismu „Potomstvu” navodi: „Da me ljubav prema svom narodu nije sprečila, uvek bih želeo da se rodim u bilo kom drugom dobu i da zaboravim ovo“. I u „Epistolae metricae” mogu se njegove reči: „Bilo je srećnije doba i verovatno će opet biti drugog; u sredini, u naše vreme, vidiš stecište nedaća i sramote”.
Naziv „mračno doba“ (saeculum obscurum) ne potiče, međutim, od Petrarke, niti je nastao u srednjem veku. Lansirao ga je 1602. kardinal i crkveni istoričar Cezar Baronije. Tu dolazimo do velikog „ali“: pridev „mračno“ kod njega se ne odnosi na mrak kao užas, već na mrak kao nedostatak pisanih izvora na osnovu kojih bismo rasvetlili period 10. i 11. veka. Baronije vidi gregorijanske reforme iz 1046. kao graničnu tačku kad prestaje mračno doba, jer se nakon njih beleži ogroman porast račuvane dokumentacije.
Izraz „saeculum obscurum“ savršeno je nalegao na predrasude određenih mislilaca o srednjem veku. U tekstu „Zašto srednji vek ima tako lošu reputaciju” navodi se da je luteranska reformacija prihvatila ideju o „mračnom dobu” i proširila je zahvaljujući štampariji. Kasnije je, na istom talasu, i francusko prosvetiteljstvo preuzelo ovo shvatanje: „Za autore kao što je Volter, srednji vek je simbolizovao sve sekularne greške od kojih su prosvetitelji pokušavali da spasu čovečanstvo, kao što su verski opskurantizam i prevlast dogme nad razumom.”
Autorka Eleonor Janega pojašnjava: „Kant i Volter su posebno voleli da sebe vide kao deo ’doba razuma’, za razliku od onoga što su videli kao ’doba vere’ srednjovekovnog perioda.”
Ostavimo li predrasude postrani, možemo videti da se u srednjem veku desilo dosta toga dobrog, piše Slejt. Na primer, evropski farmeri postali su daleko efikasniji: došlo je do revolucije agrarne proizvodnje, potkivanje stoke učinilo je oranje lakšim, šira upotreba teškog pluga omogućila je poljoprivredu i na severu kontinenta, a cvetala je i izgradnja vodenica. Širom Evrope grade se univerziteti, a napredak nauke dovodi do izrade mehaničkih satova, naočara, štamparske mašine… Janega smatra da „bez doprinosa srednjovekovnih mislilaca ne biste dobili Galileja, Njutna ili naučnu revoluciju. Srednjovekovni period nije bio period stagnacije već vreme napretka.”
Na kraju, kada govorimo o „mračnom dobu“, zanemarujemo gotovo sve ono što se dešavalo van (zapadne) Evrope. Magazin Smitsonijan navodi kako je pri oceni srednjeg veka neophodno uzeti u obzir i druge delove sveta: „U istočnom Mediteranu, Vizantijsko carstvo je zaslepljivalo sjajem i sofisticiranošću. Islamski svet se protezao od Sevilje do Samarkanda i od Mosula do Malija, gradeći prosperitet kroz umetnički i naučni napredak. U istočnoj Aziji, dinastija Tang je transformisala Kinu, a budističko carstvo Šrivijaja započelo je zlatno doba u arhipelagu jugoistočne Azije.”
Marija Zemunović, FakeNews Tragač