Sove spadaju u red ptica grabljivica i danas broje oko 250 vrsta. Poznate su po dobrom sluhu, nečujnom letu, ali i aktivnom lovačkom životu, koji se mahom odvija noću, premda neke vrste – poput ritske sove – love u sumrak ili zoru. Prepoznatljive su i po bogatoj simbolici koja se veže za njihovo ime. Od toga da predstavljaju mudrost i inteligenciju, do uverenja da su simbol smrti. Međutim, takva smrt je manje fizička, a više duhovna, što bi ovu vrstu grabljivica povezivalo s duhovnim preporodom. Osim narodnih verovanja, ostao je uvrežen i mit da sove tokom dana ne vide.
Mit da su sove danju slepe ili da slabo vide dovođen je u vezu s njihovim neaktivnim načinom života u toku obdanice. Većina sova lovi noću, dok danju ostaju duboko u granama drveća, odmarajući se „zatvorenih“ očiju. Opštinske novine u svom članku iz 1. jula 1937. godine, govoreći o sovama, ističu: „Vide noću mnogo bolje nego danju. Sve ptice osećaju da im je ona neprijatelj, pa joj se svete danju, kada je nemoćna.” Portali B92 i Novi magazin, premda ne podržavaju zabludu Opštinskih novina da su sove tokom dana bespomoćne i da slabije vide, ističu prisutnost lažnog verovanja u njihovo dnevno slepilo.
Sove ne samo da vide tokom dana, već vide podjednako dobro kao i tokom noći.
Američki centar za zaštitu ptica, koji se stara o divljim pticama i njihovim prirodnim staništima po Americi, navodi da i mladunčad sove mogu potpuno normalno da vide tokom dana: u stanju su da kontrolišu koliko će svetlosti pogoditi retinu u oba oka. Postoje i sove koje love tokom dana, a od noćnih grabljivica ih možemo razlikovati po boji očiju. Iako ima i izuzetaka od pravila, istraživanja sprovedena tokom 2018. godine dovela su do zaključka da noćne sove, uglavnom, imaju tamne oči (prugasta sova), dok one koje su aktivne tokom dana ili sutona, imaju narandžastu ili žutu boju očiju (snežna sova).
Institut Alberta za zaštitu divljine vraća se poznatom mitu o dnevnom „slepilu” sova, u potpunosti ga odbacujući. U članku se navodi da, ukoliko sretnemo sovu tokom dana kako spava zatvorenih očiju, to može biti varka. One deo kapaka namerno drže zatvorenim kako bi sprečile ulazak dnevne svetlosti, ali su zapravo budne. Sve ptice grabljivice, kako članak navodi, imaju tri kapka: gornji kapak kompletno se zatvara naniže tokom treptanja, a donji se zatvara naviše dok ptica spava. Treći kapak poznat je kao „treptava membrana” i „horizontalno se pomera s jednog kraja na drugi”. Treba napomenuti da je membrana providna, tako da grabljivici pomaže da vidi i dok je membrana zatvorena.
Ne samo da ne spadaju sve sove u noćne ptice, već je i potpuno pogrešno verovati da ih je priroda obdarila noćnim vidom na štetu dnevnog. Ova vrsta grabljivica poznata je po dobrom vidu ne samo u toku noći, već i danju, ali zbog neaktivnosti u toku dana i fizikusa koji odaje pogrešan utisak dubokog sna, opstalo je uverenje da su tada najmanje oprezne i u potpunosti bespomoćne. Nije svako oko koje izgleda kao da spava istinski u dubokom snu.
Miloš Lazarević, FakeNews Tragač