Da li su Vandali bili vandali?

Nadovezujući se na prethodni mit o varvarima, ukazaćemo i na jedno varvarsko pleme koje je kroz istoriju posebno ocrnjeno – Vandale.

Danas reč vandalizam često čujemo kada hoćemo da opišemo „krivično delo oštećenja tuđe imovine“, ali i svaku aktivnost kojom se uništava nešto što je bilo dobro. Međutim, da li je priroda pravih Vandala bila saglasna savremenom pojmu vandalizma?

Vandali su bili među plemenima koja su učestvovala u takozvanim „varvarskim invazijama“ u pohodu na Rim, a u petom veku uspeli su da stvore i svoje kraljevstvo. Oven Jarus piše da, uprkos savremenim shvatanjima, Vandali verovatno nisu bili nasilniji ili destruktivniji od svojih savremenika. Iako su opljačkali Rim 455. godine, poštedeli su većinu stanovnika grada i nisu palili zgrade.

„Enciklopedija svetske istorije“ takođe navodi da pljačkanje rimske prestonice po svoj prilici nije bilo tako nasilno kako ga mnogi predstavljaju: „Iako je rana Crkva smatrala Vandale jereticima, oni su pregovarali sa papom Lavom I, koji ih je ubedio da ne uništavaju Rim. Ukrali su gradsko bogatstvo, ali su zgrade ostavili netaknute i otišli ​​kući“. I Histori potvrđuje da su Vandali dve nedelje skupljali plen iz patricijskih kuća – uključujući zlato, srebro, nameštaj, pa i bronzane pločice sa hrama Jupitera Optimusa Maksimusa – ali da su se suzdržavali od uništavanja zgrada i ubijanja.

Uzevši sve u obzir, Vandali bi verovatno bili poprilično zaboravljeni i izbegli bi reputaciju koju danas imaju da njihovo ime nije „iskopano“ za vreme Francuske revolucije. Naime, reč „vandalizam“ prvi put je zabeležena u štampi 1794. godine, kada je biskup Anri Gregoar uveo tu leksemu u izveštaj o haosu i uništavanju umetničkih dela tokom revolucije.

U radu „Poreklo ‘vandalizma’” autor Endi Merils objašnjava da postoji nekoliko razloga zašto je Gregoar upregao upravo Vandale u ovu metaforu: „vandalizam“ je zvučao bolje od „goticizam“, „hunizam“ ili „langobardizam“, a odabiru je doprinela i činjenica da je izveštaj pisan za francusku publiku: Vandali su, naime, u prvoj deceniji petog veka preplavili severnu Galiju, pa su poslužili kao idealan, negativni pandan plemenitim, uspešnim (i lokalnim) Francima.

S druge strane Rajne nije se blagonaklono gledalo na ovo povezivanje drevnih „germanskih“ naroda s idejom rušilaštva. O tome je pisao i Gregoar: „Ugledni naučnici, rođeni u ovom delu Nemačke, iz kojeg su nekada nastali Vandali, tvrdili su da značenje koje sam dao terminu vandalizam vređa njihove pretke, koji su bili ratoborni, ali ne i destruktivni.”

Međutim, ipak ovo „nemačko negodovanje” nije zaustavilo širenje negativne konotacije vezane za Vandale – to se značenje održalo do danas.

Marija Zemunović, FakeNews Tragač