27.11.2025.Ovu analizu ćemo započeti kratkim testom i pitanjem: da li možete da zadržite svoj fokus duže od osam sekundi? Bez varanja, molim.
1…2…3…4…5…6…7…8…9.
Ako ste u tome uspeli, čestitamo! Jer, prema navodima iz pojedinih izveštaja prosečan raspon pažnje čoveka (engl. attention span) je oko osam sekundi i manji je od raspona pažnje zlatne ribice koja je navodno devet sekundi. Ipak… nešto ovde smrdi. Svesni smo da u različitim medijima trenutno dominiraju kratke i dinamične informacije i formati, kao i da nam je, najblaže rečeno, dostupno obilje različitog sadržaja. Ali da li nam je raspon pažnje zaista „spao“ na svega osam sekundi? Vi ste, dragi čitaoci, već dokaz koji ovu hipotezu delimično opovrgava, a svakako se radi o mitu. Da ne bismo previše dužili (za svaki slučaj) odmah se bacamo na demistifikaciju tvrdnje iz naslova.
Navode o rasponu pažnje dužine osam sekundi kod čoveka svojevremeno su objavili i respektabilni svetski mediji poput Gardijana i Njujork Tajmsa, a oni su nastavili da se šire i društvenim mrežama. Verovatno najpoznatiji izvor za ovu tvrdnju predstavlja izveštaj korporacije Majkrosoft Kanada. Prema ovom izveštaju, raspon pažnje kod ljudi je 2000. godine iznosio 12 sekundi, da bi se do 2013. godine smanjio na svega osam, a korporacija se ovde poziva na izvor Statistic brain. U vezi s tim, istaknut je i podatak da zlatne ribice imaju čak neznatno duži (ali svakako skroman) raspon pažnje naspram savremenog čoveka, odnosno devet sekundi. Ovaj podatak ponavlja se i u znatno svežijim izveštajima iz ove godine.
Na arhiviranom linku sa portala kompanije Statistic brain nalazi se informacija da je prosečan raspon pažnje u 2015. iznosio 8,25 sekundi, kao i drugi statistički podaci o rasponu pažnje ali i pretraživanju interneta. Ispod nalaza o pretraživanju interneta je kao jedini izvor citirana studija iz 2008. godine sprovedena na uzorku od 25 osoba, čiji su autori ispitivali promene načina na koji ljudi koriste Veb. Nakon čitanja ovog rada došli smo do zaključka da se on definitivno ne odnosi na set podataka o rasponu pažnje. Na samom kraju veb-stranice, Statistic brain poziva se i na Nacionalni centar za biotehnološke informacije i američku Nacionalnu medicinsku biblioteku kao na izvore. Međutim, viši istraživač u biblioteci Ron Gordner odgovorio je za članak Volstrit žurnala da „nije mogao da pronađe referencu na statistiku ni u jednoj od publikacija tih organizacija“.
Pre nepune tri godine grupa istraživača objavila je studiju u kojoj je poredila raspon pažnje u odnosu na životno doba. Ishodi istraživanja pokazali da mladi odrasli (19-32. godine) mogu da održe nešto dužu kontinuiranu pažnju (76 sekundi) od starijih odraslih (67 sekundi), dok je najkraći raspon primećen kod dece (oko 30 sekundi). Ovi podaci znatno su drugačiji od onih koje su izneli Majkrosoft Kanada i Statistic brain.
Ali pre nego što analizu privedemo kraju, nadovezaćemo se kratko i na nepravedno potcenjene zlatne ribice. FakeNews Tragač nije naišao na istraživanje čiji rezultati sugerišu da ova vrsta riba poseduje raspon pažnje od devet sekundi, ali jeste već pisao o uvreženom mitu da imaju „kratko pamćenje“. U toj mitopediji osvrnuli smo se na više studija koje su pokazale da zlatne ribice imaju razvijene kognitivne sposobnosti, uključujući dugotrajno pamćenje, prostornu orijentaciju, asocijativno učenje i prepoznavanje društvenih interakcija. Što se tiče raspona pažnje zlatnih ribica, njega najverovatnije još uvek ni ne možemo da izmerimo.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
