Da li zlatne ribice zaista imaju kratko pamćenje?

Da zlatne ribice ravnopravno učestvuju u ljudskom društvu, do sada bi nas tužile za klevetu.

I bez puno truda nas na sudu dobile. Jer trač o njihovom kratkom pamćenju je ne samo neistinit, već je vrlo daleko od stvarnih potencijala ovih životinjica, pa je i izraz „imati pamćenje zlatne ribice” totalno promašen. Ipak, taj izraz postoji u različitim jezicima širom sveta, moguće ga je pronaći kao internet mim, kao scenu u popularnom Diznijevom filmu, kao metaforički naziv knjige, naziv filma, kao laički naziv sindroma kratkog pamćenja kod ljudi, itd, itd.

Međutim, ribe, pa i zlatne ribice (koje se smatraju jednim od idealnih kandidata za istraživanja o ribama generalno) mnogo su pametnije nego što mi to zamišljamo. „Mit o tome da su one glupe je preovladao, iako naučnici znaju za njihove veštine pamćenja još od 1960. U stvari, ljudi uglavnom gledaju sa omalovažavanjem na ribe, iako su neke od njih možda pametnije od šimpanzi (naših rođaka, evolutivno govoreći)”, navodi Sajens ABC.

Fiš Master pojašnjava da naučnici smatraju da netačno zapažanje o ribljoj memoriji potiče iz vremena kada se inteligencija životinja merila tako što se poredila s ljudskom: „Ovo poređenje je nepravedno i ignoriše raznovrsnost inteligencije koja se nalazi u prirodi. Ribe žive u divljini pa, kao i većina divljih životinja, moraju da se prilagode svom okruženju da bi preživele. Da ribe zaista imaju pamćenje od pet sekundi, ne bi imale sposobnost da pamte važne informacije o izvorima hrane i predatorima.”

U tekstu „Razotkrivanje mita o pamćenju zlatne ribice” autor Dani Balan objašnjava da „zlatne ribice imaju relativno složen mozak za svoju veličinu i poseduju kognitivne sposobnosti, uključujući formiranje memorije, prostorno pamćenje, asocijativno učenje i prepoznavanje društvenih interakcija”. Na Indijana univerzitetu Blumington pojašnjavaju i da ribe koriste prostornu spoznaju, a postoje oblasti u mozgu zlatne ribice koje su analogne hipokampusu kod ljudi, regionu koji ima glavnu ulogu u učenju i pamćenju.

Kalum Braun, stručnjak za kogniciju riba na Univerzitetu Makveri u Australiji objasnio je za Lajv sajens da zlatne ribice, u stvarnosti, imaju mnogo duža sećanja: sećanja koja obuhvataju nedelje, mesece, pa čak i godine. „Zlatne ribice imaju impresivna sećanja i često se koriste u eksperimentima kojima se proučava pamćenje i učenje kod riba. Kao rezultat toga, postoje hiljade studija koje pokazuju da ribe imaju odlično pamćenje. A stopa objavljivanja ovih studija raste eksponencijalno.”

Jedno od istraživanja sa Univerziteta Plimut otkrilo je da zlatne ribice mogu da uče i pamte zadatke, kao i da se na osnovu sećanja promene i prilagode novim okolnostima.

Psiholog Fil Gi sa navedenog univerziteta trenirao je zlatne ribice da dobijaju hranu, i to tako što će pritiskati malu polugu u akvarijumu kako bi se nahranile. One su ovo uspešno savladale, dokazujući da mogu da budu trenirane, odnosno da imaju pamćenje koje je svakako duže od tri sekunde. Zatim je istraživački tim ograničio dostupnost hrane na samo jedan sat dnevno. Zlatne ribice su zatim naučile i da će hrana samo tada biti dostupna, pa su dolazile da pritiskaju polugu u datom vremenu. Međutim, kada su istraživači prestali da daju hranu pod tim uslovima – ribe su promenile svoje ponašanje te nisu dolazile da pritiskaju polugu. I ovo je pokazalo da su one sposobne ne samo da dobro pamte, već i da se na osnovu pamćenja prilagode situacijama i promenjenim okolnostima.

I tim istraživača sa Univerziteta Oksford napravio je eksperiment kako bi utvrdio da li ribe koriste načine navigacije u prostoru slično životinjama na kopnu, što zahteva dobro pamćenje.

Kroz uski rezervoar prekriven iznova ponavljanim uzorkom vertikalnih pruga puštali su zlatnu ribicu. Kada bi ona dostigla željenu udaljenost, istraživač bi mahnuo rukom, „pozvavši je“ da se okrene i pliva nazad ka početnoj poziciji, gde bi dobila hranu. Nakon što je ovo uspelo, istraživači su testirali da li bi riba preplivala istu udaljenost ako bi se promenila početna pozicija i uklonio znak za povratak. I kako objašnjava tekst Bi-Bi-Sija, otkrili su da je osam od devet riba tačno zapamtilo kada treba da se vrate da bi dobile hranu, a da nisu bile podstaknute.

Ovim pitanjem nisu se bavili samo eksperti, već i laici. Jedan 15-godišnjak iz Australije napravio je lak eksperiment s crvenom lego kockicom. On je u akvarijum stavio ovu lego kocku i svojim zlatnim ribicama davao hranu pored nje. Svaki dan bi stavio crveni lego i posipao hranu oko njega. Nakon što je ribice ostavio na miru nedelju dana, on je ponovo stavio crveni lego blok u rezervoar. Zlatne ribice su se savršeno sećale da treba da dođu do ovog bloka kako bi bile nahranjene.

Jedna američka devojčica je za svoje istraživanje memorije zlatnih ribica dobila godišnju nagradu „Mladi prirodnjak” Američkog muzeja prirodne istorije. Ona je istraživala kako zlatne ribice unutar lavirinta u akvarijumu s vremenom uče put kojim treba da idu da bi došle do hrane, potvrđujući da imaju i dobru memoriju i dobro prostorno snalaženje. I popularni „Mitbastersi” su u jednoj od svojih epizoda dokazali slično, praveći lavirint unutar akvarijuma, dok je grupa naučnika trenirala zlatne ribice da, poput vozača automobila, pokreću akvarijum.

Kalum Braun smatra da je postojanje navedenog stereotipa o zlatnim ribicama posledica ne nužno samo neznanja, već moguće griže savesti, jer se zlatne ribice kao kućni ljubimci često drže u malim, neadekvatnim akvarijumima. A stvaranje stimulativnog okruženja zlatnim ribicama pomaže i da treniraju memoriju i da je primenjuju. „Zlatne ribice koje se pravilno neguju mogu da žive 20 godina, tako da bi vlasnici mogli da razmotre da kupe svojim ljubimcima velike akvarijume sa predmetima za podsticanje učenja i drugima ribama, kao i da odvoje vreme da se igraju sa njima i nauče ih trikovima. Na kraju krajeva, vaša zlatna ribica bi mogla da pamti određena iskustva godinama”, napominje Braun.

Marija Zemunović, FakeNews Tragač