10.12.2025.Pitanje „Ko je napisao Hipokratovu zakletvu?“ na trenutka može zazvučati kao retoričko pitanje, gotovo transformisano u izreku „Koja reka teče ispod Savskog mosta?“. Međutim ukoliko uzmemo u obzir koliko je mitova i dezinformacija vezano za daleku istoriju, ne čudi ni to da Hipokratovu zakletvu najverovatnije uopšte nije napisao Hipokrat. Ipak, u ovoj priči ostavićemo prostora za dozu rezerve, s obzirom na to da je uvek teže dokazivati da se nešto nije dogodilo, a pogotovo kada govorimo o hiljadama godina starim dokumentima.
Hipokratova zakletva predstavlja etički kodeks kojim bi lekari trebali da se vode u svojoj praksi i na različitim ceremonijama u školama medicine novi lekari je i dalje simbolički izgovaraju. Ona potiče iz tzv. Hipokratove kolekcije, zbirke spisa o medicini antičke Grčke koja se zbog razlika u stilovima i starosti zapisa ne može pripisati jedinstvenom autoru. U prvim spisima okarakterisana je jednostavno kao Zakletva, a veruje se da je napisana u 4. ili 5. veku pre nove ere. Međutim pitanje je koliko se moderna Hipokratova zakletva – koju možete videti kako, kao deo inventara, uz diplomu i kalendar visi na zidu neke lekarske ordinacije – može okarakterisati Hipokratovom. Pored toga što nema dokaza da ju je napisao Hipokrat lično, Zakletva se menjala kroz godine i prilagođavala novim okolnostima u svetu.
U većini relevantnih izvora navodi se da se o zakletvi malo znalo pre 1.500. godine nove ere kada su je ponovo otkrili nemački srednjevekovni crkveni učenjaci. Između njenog nastanka i te godine, retko se spominje u bilo kakvim izvorima, a 1.508. godine zabeležena je prva upotreba ove zakletve van Grčke, na Univerzitetu u Vitenbergu, u Nemačkoj. Prva promena u tekstu zakletve koja se sada koristi najverovatnije se desila još pre 1.000 godina. Originalna zakletva počinje zaklinjanjem paganskom bogu Apolu, pa je na njegovo mesto morao doći hrišćanski Bog. To svakako nije bila jedina izmena.
U navodno originalnoj verziji Hipokratove zakletve lekarima se zabranjuje da bilo kojoj ženi omoguće abortus, kao i da učestvuju u činu eutanazije ili da ga predlože: „Neću dati nikakav smrtonosan lek nikome ko ga traži, niti ću tako nešto predlagati. Isto tako, neću nijednoj ženi dati sredstvo za abortus“. Ove rečenice su u modernim verzijama zakletve potpuno izbačene ili značajno modifikovane.
Konačno, moderna Hipokratova zakletva, gotovo da i nema dodirnih tačaka sa starom zakletvom, barem u jezičkom smislu. Naslednicom stare zakletve uglavnom se smatra ona koju je 1948. godine u Ženevi usvojila Svetska medicinska asocijacija na svojoj drugoj generalnoj skupštini. U njoj nema nikakvih bogova. Uvod, umesto zaklinjanja Bogu ili bogovima, počinje rečima „U času kada stupam među članove lekarske profesije svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti“. Što se tiče rečenica koje se odnose na abortus i eutanaziju, one su izbačene, a pojedini tumači pretpostavljaju da bi trebala da ih zameni rečenica „Apsolutno ću poštovati ljudski život od samog početka“.
Uprkos izmenama u odnosu na „original“ koji je i sam upitne autentičnosti tzv. Hipokratova zakletva opstala je preko 2.000 godina u civilizaciji, pa makar kao uopšten termin za etički kodeks lekara u zapadnom svetu. Ipak, ko je napisao prvu verziju Zakletve, gde i kada je ona tačno nastala, kao i koliko je Hipokratovih ideja u modernim interpretacijama, ostaju pitanja na koja verovatno nikada nećemo imati potpuno tačan odgovor.
Ivan Subotić, FakeNews Tragač
