Čitali smo: „Vodič kroz vasionu za skeptike“ Stivena Novela

Ispred moje police sa knjigama uredno su poređani svi likovi iz popularne američke serije Stranger Things, prikupljeni iz linije Kinder joy jaja. Možda vam je ova informacija sasvim dovoljna za sledeću pretpostavku: ja baš volim tu seriju. Prethodne četiri sezone pogledala sam dva puta. Pojedine scene – poput one gde junakinja Meks beži od zlikovca Vekne kako bi se vratila u svoje telo, dok je u pozadini prate uzbudljivi ritmovi numere osamdesetih Running up that hill – pogledala sam možda i više od 10 puta. Ipak, ne mogu da opovrgnem užasno razočaranje prouzrokovano načinom na koji je serija završena. Pod plimom sete, razočaranja i osećaja nalik raskidu dugogodišnje veze, u prvim danima 2026. upala sam u zečju rupu TikTok-a pod nazivom Conformity gate theory (iliti na srpskom konformistička teorija). Objasniću.

Kolektivno razočaranje u preterano srećno i prilično „šuplje“ finale serije iznedrilo je hipotezu da to nije „prava“ poslednja epizoda. Zapravo, možda se svi nalazimo pod uticajem zlikovca sa sposobnošću kontrole uma – on želi da mi verujemo u ovaj hepi end – ali nam kreatori serije suptilnim porukama ipak sugerišu stvarno razrešenje. U tom slučaju bi sve neshvatljive „rupe“ u scenariju finala i pitanja koja su ostala bez odgovora imala smisla. Ono „pravo“ finale trebalo je navodno da izađe 7. januara. Grupa obožavatelja marljivo je prikupljala raznovrsne „dokaze“ koji na prvi pogled snažno podupiru ovu teoriju. I premda na svesnom nivou nisam poverovala u ovakav obrt, delom i zbog prirode svoje profesije, priznajem da jesam osetila blagi talas ushićenja kada sam tog dana ušla na Netfliks. A potom, naravno, i talas razočaranja.

Dr Stiven Novela zajedno sa svojim kolegama-skepticima sa podkasta Vodič kroz vasionu za skeptike (Bobom Novelom, Karom Santa Marijom, Džejem Novelom i Evanom Bernstinom) u istoimenoj knjizi (Heliks, prevod Srđa Janković i Slavko Mojsilović) upućuje na identično ponašanje teoretičara zavere. Naravno, nisu sve teorije iste. Pojedine, poput conformity gate teorije su prevashodno zabavnog karaktera. Neke druge, međutim, mogu imati vrlo štetne i opasne posledice. Princip razmišljanja svakako je dosta sličan. Novela konstatuje da „kada se narativ zavere usvoji, on postaje lupa kroz koju se posmatra svet“, nakon čega na scenu stupa pristrasnost potvrđivanja kada „svaki događaj, ma koliko nasumičan ili bezazlen, može postati dokaz zavere“. Istovremeno, „bilo šta iole neobično ili nepoznato postaje anomalija koja dokazuje zaveru“, a „svaka slučajna podudarnost je deo obrasca“.

Kroz pet opširnih odeljaka pisac nas upoznaje sa neuropsihološkim mehanizmima obmane, logičkim greškama koje nas gotovo sigurno vode ka pogrešnim zaključcima, pseudonaučnim disciplinama, greškama novinara u predstavljanju nauke javnosti ali i interesantnim i poučnim pričama iz sopstvenog skeptičkog iskustva.

To (ne) može biti slučajnost

Autor knjige, koji je u isto vreme neurolog i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl, podseća nas da su „neobjašnjive“ slučajnosti uglavnom samo to – slučajnosti – odnosno „neminovna pojava bez ikakvog posebnog značaja“. Pre nekoliko dana ušla sam na portal najstarijeg medija za utvrđivanje činjenica, Snoups, kako bih pogledala kojim temama su se u proteklom periodu bavili. Na početnoj stranici ugledala sam tekst o Nikoli Tesli, a nakon što sam ušla da ga i pročitam, primetila sam da autorka referiše na analizu FakeNews Tragača. Pomislila sam: koja je verovatnoća da baš danas uđem na njihov portal, nakon sigurno tri meseca kako to nisam učinila, da baš dan ranije bude publikovan tekst o našem naučniku Nikoli Tesli, te da se povrh svega novinarka u njemu poziva baš na našu analizu iz 2024. godine. Iako deluje neverovatno – nije i nemoguće. Hajde da povučemo paralelu sa imaginarnom situacijom koju u knjizi predlaže dr Novela:

„Recimo da sanjate prijatelja koga niste videli deset godina i on vas sutradan iznebuha pozove. Je li to preterana koincidencija da bi se dogodila pukim slučajem? Nije li dokaz da ste vidoviti? (Spojler: nije)“ – obrazlaže autor dok nam istovremeno postavlja pitanje koliko puta smo sanjali prijatelje koji nas kasnije nisu pozvali. Ovakav rasplet situacije nije neuobičajen, usled čega ga verovatno nećemo ni upamtiti, nasuprot događajima kada su se određene pojedinosti poklopile.

I premda se situacija u kojoj sam se našla može okarakterisati pomalo čudnovatom, ona jeste ishod koincidencije. Koliko sam puta otvorila sajt Snoupsa i ni u jednom od njihovih tekstova nisam zatekla da se novinari pozivaju na analize FakeNews Tragača? Ne mogu da vam ponudim definitivan broj ali odgovor je – mnogo.

O duhovima, egzorcizmima i Edu i Lorejn Voren

Kao velika ljubiteljka horor priča, filmova i serija, nisam mogla da odolim da deo teksta ne posvetim ovim temama (kada su se već, jelte, našle u knjizi). Stiven Novela vrlo smisleno i prijemčivo čitaocima objašnjava logičku grešku „lova na anomalije“ koristeći se primerima iz tzv. discipline lova na duhove. Lov na anomalije podrazumeva traganje za bilo čim što je iole neuobičajeno, uz pretpostavku da je svaka uočena anomalija neobjašnjiva, koja potom služi kao dokaz za „nečiju omiljenu teoriju“. Kao primer autor navodi „lovce na duhove“ koji, kada naiđu na hladno mesto u kući, zanemaruju sva jednostavna objašnjenja za pad temperature i okolnost automatski pripisuju natprirodnim entitetima (ne znaju oni šta je promaja!).

Autor nam prepričava sopstvene susrete sa možda najpoznatijim bračnim parom iz „sveta natprirodnog“ – samoprozvanim demonologom Edom i navodnom vidovnjakinjom Lorejn Voren. Zajedno sa kolegama iz „Skeptičkog društva Nove Engleske“ u domu Vorenovih pregledao je veći deo dokaza koji su ovi prikupili tokom 40 godina rada, te zaključio da „ništa od toga ne bi izdržalo strogo naučno ispitivanje“ a „najveći deo ne bi preživeo ni letimičan pogled“. Njegov prijatelj-skeptik usudio se i da dodirne staklenu vitrinu u kojoj je bila izložena ozloglašena lutka Anabel („ali je to iskustvo nekako preživeo“, napominje pisac).

Da sumiram ovu publikaciju upotrebiću reči samog autora, koji objašnjava da bi ona trebalo da bude „jedna džinovska vakcina protiv loše nauke, obmana i pogrešnog mišljenja“. Nakon čitanja, odlučila sam da još jednom proučim argumente koji su naizgled svedočili u korist teze da nam je s namerom prikazano lažno finale serije. Nije mi bilo potrebno mnogo da shvatim da je razočarana fan-baza prosto „rudarila“ za podacima koji bi poduprli unapred postavljenu intrigantnu ideju. Odgovor je daleko jednostavniji: rupe u scenariju posledica su lošeg i zbrzanog pisanja. Kada ste naklonjeni skepticizmu, ili ste i sami skeptik, uočavate da je uvek bolje suočiti se sa istinom. Čak i kada vam ona, nažalost, „ruši sneška“.

Pisac je za mene (kao čitateljku) naposletku imao još jednu poruku: nemojte nam verovati. Istu ću, dragi čitaoci, uputiti i vama, sa željom da i sami uronite u ovu zabavnu ali razoružavajuću skeptičku pustolovinu.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač

Bonus citat (o novinarima koji se služe klikbejtovima i senzacionalizmom):

„U skeptičkom paklu svakako postoji poseban krug namenjen sastavljačima naslova, gde će ih večno mučiti dva demona, Fama i Senzacionalizam.“