30.01.2026.Ako pokažete samo malčice interesovanja za tu temu, algoritmi će početi da vas zatrpavaju video-klipovima u kojima se Amerikanci brukaju dok odgovaraju na geografska pitanja. Zamoljeni da na mapi pokažu Ukrajinu, učesnici jedne ulične ankete upiru prstom u Australiju (Rusija je Novi Zeland), Iran, Grenland, Meksiko, Kinu, Rusiju, Finsku, Argentinu i Francusku, a svega troje-četvoro uspeva da pogodi lokaciju.
Na ovom se talasu razvija i teorija (zgodna za mimovanje) da Amerikanci čitavu Evropu doživljavaju kao jednu državu, pa se širom interneta vode diskusije o uzrocima takve naopake pretpostavke. Kreatori sadržaja trude se da iskoriste viralni trend i potkrepe tezu: na primer, jutjuber zaustavlja devojku na ulici i pita je u kojoj državi se nalazi Ajfelova kula. Ona se počeše po glavi pa kaže „United States of Europe“.
Može se pretpostaviti da je Amerikancima prirodno da povuku paralelu između SAD i EU: da, tu su uključene neke države za zasebnim imenima, ali postoje zajednička valuta, zastava, parlament i regulatorna tela, a kada građani putuju u drugu državu – nije im potreban pasoš. Shvatanje granica suvereniteta može biti dodatno zakomplikovano time što Evropsku uniju nemamo sa čim da poredimo – niti postoji takav savez drugde u svetu, niti je ikada postojao. U nešto slobodnijem kontekstu Ekonomist poredi EU sa Svetim rimskim carstvom, navodeći da je i ono bilo dugoročno funkcionalan „labavi savez“. Ipak, jasno je da je broj paralela između ta dva primera veoma ograničen, kao i da su konteksti drastično drugačiji.
Na muci nisu samo neupućeni Amerikanci, već – videćemo – i najupućeniji eksperti, jer je zbog niza razloga zaista teško odrediti šta je tačno Evropska unija: federacija (u nastanku), konfederacija (u nastanku), nešto između ili nešto četvrto? Profesor Gabriel Hazak sa Univerziteta u Talinu napisao je čitav rad o tome, pa je na kraju umesto jednog odgovora ponudio čak šest i prepustio čitaocima da odaberu onaj koji im najviše odgovara. Mi ovde nećemo pokriti sve te solucije, ali ćemo pokušati da prikažemo razliku između koncepata federacije i konfederacije, na osnovu rada Laure Skilen sa Univerziteta u Frajburgu.
Pravni ekspert Armin fon Bogdandi kaže u svom radu kako EU nije „ni međunarodna organizacija ni država, već nadnacionalna federacija“. Analiza Centra „Žan Mone“ ukazuje da EU ispunjava većinu kriterijuma federacije, uključujući parlament, podelu vlasti, zajedničko odlučivanje, supremaciju prava EU i arbitražu suda, ali da se i dalje ne može govoriti o klasičnoj federaciji, jer članice kontrolišu ugovore koje potpisuju, kao i svoju fiskalnu politiku. Profesor ekonomije Čarls Blankart, smatrao je, opet, da EU nije ni konfederacija ni federacija, već „asocijacija država“ koja kombinuje ta dva modela.
Kao što postoje različita shvatanja o tome šta je EU sada, postoje i različite vizije kakva bi trebalo da bude – od jačeg suvereniteta članica pa do koncepta Federalne Evrope. Ipak, takav koncept je i dalje hipotetički, pa se Evropska unija ne može smatrati klasičnom federacijom, ali ni konfederacijom. Ko god se opredeli da definiciju EU gradi u nekom od ta dva pravca, nužno u svoju argumentaciju mora da ugradi i nekoliko „ali“. Neretko se takvi pokušaji završe tautološki: Evropska unija je jednostavno… Evropska unija.
Iako je ideja Mitopedije da vam neka zanimljiva pitanja učini jasnijim, ne osuđujemo vas ako se nakon ovog teksta i sami osećate pomalo zbunjeno – pomalo američki.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
