30.01.2026.Ako ste ljubitelj ronjenja i egzotičnih destinacija najverovatnije ste imali priliku da se susretnete sa šarenim morskim bićima sa dna okeana koja svojim izgledom ponekad podsećaju na drveća iz naučnofantastičnih filmova ili pak džinovske podvodne gljive, a nekada su toliko čudnih oblika da naprosto ne znate u koju biste ih grupu organizama svrstali. U pitanju su korali, sićušna podvodna stvorenja koja žive u kolonijama. Suprotno uvreženim verovanjima i onome što biste mogli pretpostaviti kada ih prvi put vidite na dnu okeana, ne radi se o morskim biljkama, već o životinjama.
Ono što bi nas moglo navesti na pomisao da su korali biljke jeste činjenica da su slabo ili nimalo pokretljivi. Radi se o organizmima koji su pričvršćeni za dno okeana gde provode ceo svoj vek pa deluje kao da su tu „pustili korenje“ baš kao i biljke. Međutim, ono što ih razlikuje od biljaka jeste činjenica da ne stvaraju sopstvenu hranu. Oni imaju sitne ručice koje liče na pipke i koriste ih kako bi uhvatili hranu iz vode i uvukli je u sopstvena usta.
Kao što smo već napomenuli, korali žive u kolonijama. Ali šta to tačno znači? Kada kažemo koral, uglavnom mislimo na organizme poput onih koje smo opisali u uvodnom pasusu i koje možemo videti na naslovnoj fotografiji. Međutim stvorenje koje nam deluje kao jedna celina – jedan koral – zapravo je sačinjeno od stotina ili hiljada sićušnih polipa. U pitanju su meke morske životinjice čiji su najbliži srodnici meduze i morske sase. One se sastoje od stomaka, usta i već pomenutih ručica odnosno pipaka koje im služe za hvatanje hrane, uklanjanje otpada ili kakvu-takvu samoodbranu.
Većina korala živi u simbiozi sa algama koje se nazivaju zooksantele. To znači da održavaju odnos u okviru kog oba organizma imaju benefite. Dok korali ovim bićima pružaju sklonište, zooksantele za svog domaćina obezbeđuju hranu. Ove alge smeštene su u specijalizovanim ćelijama korala gde vrše proces fotosinteze i na taj način svetlost Sunca pretvaraju u glukozu (hranu) i kiseonik. Zooksantele su takođe odgovorne za fascinantne boje korala. Korali sami po sebi nisu živopisnih boja kakvim ih često zamišljamo, već beli, ali u simbiozi sa pomenutim algama dobijaju svoje karakteristične boje.
Nažalost, sve je prisutniji fenomen izbeljenih korala. Do njega dolazi kada su korali pod stresom zbog promena životnih uslova, odnosno temperature vode, količine svetlost ili hranjive materije do čega može doći usled klimatskih promena. Tada korali prekidaju simbiotske odnose sa algama, izbacuju ih iz njihovog dotadašnjeg doma, a zatim pobele. Korali mogu da prežive ovo izbeljivanje, s obzirom na to da oni nisu mrtvi kada pobele, ali jesu znatno oslabljeni, pod većim stresom i podložni umiranju.
Portal Klima 101 je još pre šest godina pisao da je gotovo polovina korala na čitavom svetu nestala u proteklih 30 godina što predstavlja značajan problem. Korali deluju kao „prirodni zid koji smanjuje snagu talasa i sprečava eroziju obale što je veoma važno u područjima koja su podložna uraganima“, а vrše i apsorpciju ugljen-dioksida iz okeana i atmosfere čime se smanjenjuje kiselost okeana i stabilizuje nivo ugljen-dioksida, navodi se u časopisu Simbioza studenata Biološkog fakulteta u Beogradu. Zbog toga je od velike važnosti da uspemo da očuvamo ove čudne životinjice, jer njihov uticaj na naš život nije sveden na ulepšavanje razglednica sa egzotičnih putovanja već bi nam njihov nestanak otežao već gotovo beznadežnu borbu sa ubrzanim klimatskim promenama za koje smo gotovo u potpunosti sami krivi.
Ivan Subotić, FakeNews Tragač
