18.02.2026.Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2024. godine preko 80 učenika prvih i drugih razreda srednjih škola u Srbiji probalo je alkoholna pića. Uz to, oko 60% njih je tokom istraživanja prijavilo da je pilo u poslednjih mesec dana. Još alarmantniji su podaci iste institucije koji govore o tome da „čak 50% mladih povremeno pije, 20% njih se povremeno opija, a 7% pije redovno“. Ipak, po mlade u svetu, a pogotovo u Srbiji, verovatno je najopasnija opšta društvena prihvaćenost i normalizacija alkohola koji je opasna psihoaktivna supstanca, baš kao i bilo koja druga droga.
Ako ste u srednjoškolskim danima ili tokom studiranja izlazili u klubove ili konzumirali alkohol na drugim mestima postoji šansa da vam roditelji to nisu branili, već bi vam samo skrenuli pažnju da ne preterujete. Uz to bi često išla i opaska „Ako već moraš da piješ, bar nemoj mešati pića, brže ćeš se napiti“. Ovo je potpuno pogrešna premisa, to jest radi se o široko rasprostranjenom mitu. Na to koliko ćete se napiti ne utiče mešanje različitih pića već količina alkohola u njima, kao i količina samih pića koje popijete. Osoba koja popije tri različita alkoholna pića, a zatim se zaustavi i pređe na vodu svakako će biti manje pijana od osobe koja se drži jednog pića ali pije celu noć.
Dr Kevi Vondler iz američkog akreditovanog centra za rehabilitaciju Čeri Hil objašnjava da uobičajeno verovanje o tome da mešanje različitih vrsta alkohola dovodi do veće intoksikacije nije potkrepljeno naučnim dokazima. „Umesto toga, faktori kao što su ukupna količina konzumiranog alkohola, vremenski raspon u kojem se konzumira i količina alkohola u pićima su glavni determinanti pijanstva“, navodi Vondler.
Na to koliko ćete se brzo ili snažno napiti mogu uticati brojni faktori. Recimo, pojedine žene mogu se brže napiti od muškaraca i njihovo pijanstvo može trajati duže. Takođe, konzumiranje masne hrane bogate proteinima pre alkoholnih pića, može učiniti da se sporije napijete. Nije isto da li pijete na moru ili na planini – ako se nalazite na velikim nadmorskim visinama alkoholna pića mogu imati skoro duplo snažnije dejstvo nego inače, barem tokom prvih par dana dok se ne naviknete na visinu. Snažnije dejstvo alkohola osetićete i ukoliko koristite pojedine lekove, pa kombinacija lekova i alkohola nikako nije preporučljiva.
Čim se alkohol nađe u ustima čoveka on kroz sitne krvne sudove na jeziku i u usnoj duplji ulazi u krvotok. Kada ga popijete, brzo stiže do vašeg stomaka. Tu se zadržava duže ukoliko ste jeli pre nego što ste počeli da pijete, ali to samo blago usporava njegovo dejstvo. Gotovo sav alkohol koji uđe u organizam prerađuje jetra, ali – bez obzira na vašu veličinu – ona može da preradi tek mali deo alkohola (jedno standardno piće) tokom sat vremena. Sav alkohol koji jetra ne stiže da preradi završava u krvotoku putem kog se brzo prenosi u druge delove tela.
Prema poslednjem istraživanju Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. godine preko 2,6 miliona smrti u svetu na godišnjem nivou pripisuje se konzumiranju alkohola, a preko 200 miliona ljudi bilo je zavisno od alkohola.
Napomena: Ukoliko vam je potrebna pomoć zbog zavisnosti od alkohola možete se obratiti Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti (+381 11 2647 531), Centru za bolesti zavisnosti DUGA (069-67-05-12) ili direktno nekom od lekara čije kontakte možete pronaći na ovom linku (Stetoskop.info).
