26.02.2026.Ranih šezdesetih godina prošlog veka Singapur, Hongkong, Južna Koreja i Tajvan ulaze u proces ubrzane industrijalizacije, tehnološkog napretka i ekonomskog rasta. Do kraja dvadesetog veka ove četiri teritorije zbog svog intenzivnog ekonomskog pomaka dobijaju nadimak „azijski tigrovi“. Ali ovo nisu jedini ekonomski tigrovi na svetu. Na prelazu iz prošlog u novi milenijum govorilo se i o „keltskom tigru“, terminu koji se odnosi na Irsku i njen neverovatan ekonomski napredak. U tom smislu, domaći tabloidi pokušali su Srbiju da predstave kao „balkanskog tigra“. Međutim, tačka na ovu oduvek upitnu tezu stavljena je objavom knjige „Mit o balkanskom tigru“ (Nedeljnik) ekonomskih stručnjaka Ognjena Radonjića i Ivana Ostojića.
Dvojica autora u uvodu svoje knjige navode da autokratski sistem u Srbiji deli brojne karakteristike spin diktatura, sistema u kojima diktator ne vlada strahom već manipulacijom informacijama. „Prvenstveni cilj spin diktatora je da budu popularni“, navode autori i dodaju da ove autokrate „svoju popularnost, pre svega, zasnivaju na ekonomskim uspesima bez obzira na to da li su oni za te uspehe zaslužni“. Dvadesetak poglavlja knjige „Mit o balkanskom tigru“ predstavljaju svojevrsan protivotrov za propagandu tabloida naklonjenih vlastima koja se odnosi na tobožnji veliki ekonomski napredak Srbije. Uz to, autori pružaju i konkretne predloge o tome kakve ekonomske korake bi Srbija trebala da napravi ukoliko zaista želi da postane „balkanski tigar“.
U nastojanju da potvrde ili odbace tezu o balkanskom tigru Radonjić i Ostojić analizirali su rast bruto društvenog proizvoda (BDP) Srbije i uporedivih zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) – Rumunije, Hrvatske, Bugarske i Mađarske. BDP predstavlja tržišnu vrednost svih vrsta proizvedene finalne robe i usluga u okviru jedne ekonomije u određenom periodu. Na osnovu rasta BDP-a pravi se razlika između više i manje dinamičnih ekonomija, a autori skreću pažnju i na to da je važno napraviti razliku između nominalnog i realnog BDP-a. Nominalni BDP izražava vrednost proizvodnje u konkretnoj godini na osnovu tekućih cena. U njega ulazi i inflacija pa je moguće da „nominalni BDP poraste zahvaljujući rastu cena pri čemu se obim proizvodnje nije promenio“.
S druge strane, realni BDP „se računa tako što se izabere bazna godina, uzmu se cene iz te godine i tim cenama se vrednuje proizvodnja iz drugih godina“. Usled fiksiranih cena, realni BDP pokazuje promenu obima proizvodnje i tako ilustruje opadanje ili rast proizvodne moći neke ekonomije. „Kako bismo pravilno analizirali kretanje proizvodnje u jednoj ekonomiji, potrebno je trendove posmatrati u nekom dužem periodu, na primer, desetak godina“, navode autori.
Da bi odredili da li je Srbija zaista ekonomski tigar Radonjić i Ostojić poredili su realni BDP pomenutih uporedivih zemalja CIE i naše zemlje u periodu od 2013. do 2022. godine kada je i nastala teza o „balkanskom tigru“. Rezultati njihove analize govore da je realni srpski BDP u datom periodu kumulativno porastao za 25,6%, dok je rumunski porastao za 40,5%, mađarski za 36,2%, hrvatski za 27,7%, a bugarski za 26,2%. U zaključku poglavlja posvećenom mitu o balkanskom tigru autori navode kako je „očigledno da je srpski privredni rast više nego duplo sporiji od svojevremenog ubrzanog rasta azijskih tigrova“. Dakle, radi se samo o jednoj od praznih fraza namenjenoj propagandi koja se vrši u spin diktaturama.
U knjizi „Mit o balkanskom tigru“ autori osim rasvetljavanja ovog narativa predstavljaju još „18 lekcija o izgubljenoj deceniji i društvenoj i ekonomskoj imploziji Srbije“. Javni dug Srbije, obrazovanje, odliv mozgova, demografija, zdravstvo, kupovna moć, siromaštvo, životna sredina, korupcija i organizovani kriminal samo su neke od tema koje se razmatraju u okviru ovih lekcija. U poslednjem poglavlju autori predstavljaju pravac u kom bi, prema njima, trebalo da se kreće srpsko društvo. Definisali su ga u deset tačaka grupisanih u tri oblasti: institucionalni okvir, privredni okvir i činioce kvaliteta života. Oni ističu nekoliko faktora koji su bitni za napredak srpske ekonomije:
„Prihvatanjem inovacija, negovanjem lokalnih talenata i stvaranjem institucionalnog okruženja koje stimuliše i omogućava slobodu, kreativnost, marljiv rad, plemenitost, empatiju, zajedništvo i solidarnost možemo izgraditi Srbiju koja ne samo da preživljava, već i napreduje u globalnoj ekonomiji“
Ukoliko ne usmerimo našu ekonomiju u ovom pravcu i nastavimo da idemo trenutnim putem rizikujemo da naš privredni rast ostane štetan. Ujedinjene nacije su još pre tridesetak godina definisale pet vrsta štetnog privrednog rasta, a među njima je i „privredni rast koji ostavlja buduće generacije bez budućnosti“ (engl. futureless growth) koji ispunjava potrebe sadašnjih generacija na štetu budućih. Radonjić i Ostojić objašnjavaju da se naš privredni rast ne zasniva na tehnološkom progresu već na masivnim infrastrukturnim i javnim investicijama koje su leglo korupcije, kao i na stranim direktnim investicijama niskog tehnološkog stupnja. Ovakav rast, kako navode autori, „ne sadrži elemente privrednog razvoja jer nije održiv i ne nosi u sebi klice uspona na lestvici tehnološkog napretka“.
Ivan Subotić, FakeNews Tragač
