Ne, Srbija nije prva zemlja u Evropi po rastu BDP-a u prvom kvartalu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je tokom gostovanja u emisiji „Ćirilica Milomira Marića“ izjavio da je Srbija u prvom kvartalu 2026. godine ostvarila najveći rast BDP-a u poređenju s drugim evropskim zemljama za koje su ti podaci dostupni. Ipak, redakcija Tragača primetila je da su pojedini podaci koje je predsednik izneo pogrešni i/ili nepotpuni. S tim u vezi, obratili smo se profesoru ekonomije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Ognjenu Radonjiću koji nam je obrazložio zbog čega je predsednikova tvrdnja zapravo neutemeljena.

Vučić je u pomenutoj emisiji prezentovao podatke o stopi rasta u prvom kvartalu 2026. godine za različite zemlje Evrope, te istakao da se Srbija „i dalje“ nalazi na prvom mestu. Novinar i voditelj Milomir Marić prokomentarisao je kako se iza Srbije nalazi Poljska „koja je simbol uspeha“, a koja je na predsednikovom propratnom materijalu bila pozicionirana na drugom mestu. Vučić je to potvrdio i u nastavku izlaganja: „Iza nas su Poljska, Slovenija, Kipar,…“, kazao je predsednik, a mi smo rešili da to proverimo.

Centralni zavod za statistiku u Poljskoj objavio je 1. juna preliminarnu procenu da je sezonski neprilagođeni bruto domaći proizvod u prvom kvartalu 2026. godine bio za 3,5% veći u odnosu na isti period prethodne godine. Fleš procenu podelili su nešto ranije, 14. maja, prema kojoj je BDP bio veći za 3,4%. Kada posmatramo podatke Eurostata, procena je nešto niža (3,32%), ali je istovremeno i dalje viša od one za Srbiju (3,24).

Naša redakcija kontaktirala je s profesorom ekonomije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Ognjenom Radonjićem u potrazi za stručnim tumačenjem ovog ekonomskog pokazatelja. Profesor Radonjić objašnjava da je, prema raspoloživim podacima Eurostata, za Srbiju procenjen realni međugodišnji rast od 3,2% (neprilagođen za sezonske oscilacije) u prvom kvartalu 2026. godine, te dodaje da je procena u skladu s zvanično objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku. Kako kaže, na osnovu ovog rezultata Srbija nije prva u Evropi:

„Ispred Srbije nalaze se Danska sa stopom rasta od 5,8% (uz napomenu da metodologija nije u potpunosti uporediva sa Evrostatom), Malta sa 3,9% i Poljska sa 3,3%. Neposredno iza Srbije nalaze se Severna Makedonija sa procenjenim rastom od 3,1% i Slovenija sa 3,0%.“

Važno je istaći da je podatak za Maltu (3,9%) postao javno dostupan nekoliko dana pre Vučićevog gostovanja. Naš sagovornik pojašnjava kako predsednikova „tvrdnja da je Srbija ‘i dalje prva‘ nije održiva ni u svetlu rezultata iz prethodne godine“:

„U prvom kvartalu 2025. realni rast srpske privrede iznosio je 1,8%, dok je veći broj evropskih ekonomija ostvario više stope rasta, uključujući Irsku (20,1%), Dansku (2,9%), Španiju (2,8%), Grčku (2,1%), Hrvatsku (3,6%), Kipar (3,1%), Letoniju (2,3%), Litvaniju (3,3%), Maltu (3,1%), Holandiju (2,1%), Poljsku (3,2%), Island (3,1%), Švajcarsku (2,6%), Bosnu i Hercegovinu (1,9%), Severnu Makedoniju (2,9%), Albaniju (3,8%) i Tursku (2,5%), dok je Portugal imao isti rast kao Srbija (1,8%).“

U ovim podacima leži još jedna bitna okolnost. Rast od 3,2% u prvom kvartalu 2026. godine – prema rečima profesora – treba posmatrati u kontekstu niske baze iz istog perioda prethodne godine (1,8%), zbog čega je ovaj rezultat delimično posledica statističkog efekta oporavka nakon slabijeg rasta.

Na kraju, podaci koji se odnose na kraće periode (u ovom slučaju jedan kvartal), nisu dovoljni za ocenjivanje realnog rasta privrede. Profesor Radonjić napominje da se privredni rast „relevantno ocenjuje na srednji i dugi rok, najčešće u horizontu od pet ili deset godina“, ali i da na umu treba imati tzv. efekat konvergencije. On podrazumeva da siromašnije ili zemlje u razvoju ostvaruju brži ekonomski rast od zemalja s višim dohotkom po stanovniku jer imaju veći prostor i potencijal za ekonomski razvoj. Naš sagovornik iznosi još jedno statističko poređenje koje je merodavnije za tumačenje realnog privrednog rasta:

„Ukoliko se posmatra prosečan realni rast Srbije u periodu od prvog kvartala 2022. do prvog kvartala 2026, on iznosi oko 3,3%. U istom periodu više stope rasta ostvarile su zemlje u odnosu na koje je izostao efekat konvergencije poput Malte (5,8%), Kipra (5,2%), Islanda (4,4%), Španije (4,0%), Hrvatske (3,8%), Portugala (3,9%) i Poljske (3,7%). Takođe, ispred Srbije su i Turska (4,9%) i Albanija (4,1%), uz napomenu da za ove dve zemlje nedostaju podaci za prvi kvartal 2026, kao i Crna Gora, za koju su dostupni kompletni podaci, sa prosečnim rastom od 3,5%.“

Teodora Koledin, FakeNews Tragač