Rashlađivanje statistike: Netačne informacije o klima-uređajima

Onlajn rasprave o modelima hlađenja prostora tokom letnjih vrućina propraćene su ovih dana i dvema viralnim mapama Evrope na kojima je moguće uočiti niz grešaka. Obe bi trebalo da ukažu na udeo domaćinstava sa klima-uređajima, ali se podaci veoma razlikuju. Na primer, jedna za Srbiju navodi udeo od 25%, a druga od 50%. Obe procene su netačne.

Koliko domaćinstava u Srbiji ima klima-uređaje?

Iako mape na koje referišemo potiču sa „zabavnih“ onlajn stranica, pitanje broja klima-uređaja svakako nije tek trivija: direktor Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti Milan Macura iznosi procene da se čak 30% električne energije isporučene domaćinstvima tokom leta troši na rashlađivanje.

Sudeći prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, obe mape potcenjuju broj domaćinstava iz Srbije sa klima-uređajima. Udeo od 25% prešli smo još 2014, a udeo od 50% – 2023. godine. Poslednji raspoloživi podaci, objavljeni u Statističkom godišnjaku, odnose se na 2024. i tada smo, prema anketnom istraživanju, bili na 56%. Beogradski region je vodeći na toj listi, sa oko četiri petine domaćinstava, dok su klima-uređaji najređi u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde ih poseduje oko trećina kuća i stanova.

Ako ovo pitanje proširimo i na javni prevoz, leto je zgodna prilika da se podsetimo „Politike“, koja je 2019. najavila – uzevši zdravo za gotovo tvrdnje Gorana Vesića – da će sva vozila beogradskog GSP-a od tog novembra biti sa klimom. Obećanje nije ispunjeno ni gotovo sedam godina kasnije. Ovih dana, sindikat „Centar“ radnika GSP-a navodi da su građani poslali „rekordnih 340 prijava za neuključivanje klima uređaja u vozilima“.

Od rashlađene Grčke do pregrejane Švajcarske

Na jednoj od mapa nalazi se podatak da u Grčkoj, na Malti i Kipru čak 99% domaćinstava ima klima-uređaj. Iako je zaista reč o članicama EU koje troše najviše svoje energije za hlađenje, pregled je po svemu sudeći predimenzioniran. Koliko? Ne možemo pouzdano znati, jer se metodologije i periodika prikupljanja podataka razlikuju od zemlje do zemlje. Za Grčku imamo najsvežije podatke, iz 2024, kada je udeo domaćinstava s klima-uređajem bio 79%, dok je na Malti 2021. iznosio 84%. Za Kipar nema novijih podataka.

A šta je, s druge strane, sa onima koji „ne vole“ klima-uređaje? Politikin „Magazin“ objavio je tekst pod naslovom „U najbogatijoj zemlji na svetu klima-uređaji zabranjeni“. Iako bi, na faktografskom planu, ovo trebalo da znači da su klima-uređaji zabranjeni u Monaku, ispostavlja se da je tekst ipak posvećen šestoj zemlji po bogatstvu – Švajcarskoj, kao i da navod o zabrani nije najtačniji. Istina je da su pravila za instalaciju ovih uređaja u Švajcarskoj stroža (variraju od kantona do kantona), ali ne postoji zakon koji zabranjuje postavljanje.

Stefan Janjić, FakeNews Tragač