Mitovi u nauci i o nauci

Proučavanje mitova predstavlja izuzetno složen zadatak. U okviru ovog kursa fokusiraćemo se na odnos mitova i pseudonauke i ukazati kako rezultati određenih istraživanja, iako naučno osporeni, opstaju zbog svoje narativne snage, te kako pseudonaučna tumačenja i navodna „istraživanja“ dodatno podržavaju mitove, često sa jasnim ideološkim ciljevima.

Mitovi u nauci

Mali Albert

Eksperimenti sa malim Albertom u psihologiji gotovo da imaju mitski status, a do danas se citiraju u uvodnim udžbenicima psihologije na svim meridijanima. Sproveo ih je Džon Votson, osnivač biheviorizma, zajedno sa svojom asistentkinjom Rozali Rajner. Njihov cilj je bio da dokažu da se emocije poput straha mogu usloviti klasičnim uslovljavanjem (slično Pavlovljevim eksperimentima sa psima), te da se ovako uslovljeni strah može prenositi sa jednog objekta na drugi.

Ukratko, eksperiment je započeo kada je Albert imao devet meseci. On tada nije pokazivao strah od belog pacova ili zeca. Dva meseca kasnije, tokom više sesija, istraživački dvojac puštao je glasan zvuk (udarac čekićem o metalnu šipku) svaki put kad bi se Albert igrao s pacovom. Nakon nekoliko ponavljanja, Albert je počeo da pokazuje strah prema pacovu, a kasnije i prema sličnim stimulusima (zečevi, belo krzno itd). Rezultati su objavleni 1920. godine u Journal of Experimental Psychology (36).

I tako je rođen mit: ovaj eksperiment postao je ključni dokaz da se emocije mogu usloviti. Tek kasnija istraživanja su ukazala na ozbiljne nedostatke: eksperimentalni dizajn i sam postupak nisu bili pažljivo osmišljeni, a Votson i Rejner nisu razvili objektivan način za procenu Albertovih reakcija, već su se oslanjali na sopstvena subjektivna tumačenja. Na kraju, rezultati nisu bili dokumentovani na odgovarajući način, a eksperiment je bio opterećen brojnim etičkim propustima (37, 38, 39).

„Gladni ste? Jedite kokice!“ i „Pijte koka-kolu!“

Sličan status ima i Vikarijev eksperiment koji se već decenijama navodi u udžbenicima socijalne psihologije i u radovima manje kritičnih istraživača kao jedan od prvih „uspešnih“ pokušaja korišćenja subliminalnih poruka u oglašavanju.

Vikari je tvrdio da je 1956. godone tokom projekcija filma „Piknik“ ubacivao kratkotrajne poruke poput „Gladni ste? Jedite kokice!“ i „Pijte koka-kolu!“, koje su se pojavljivale svakih deset sekundi u trajanju od svega 1/3000 dela sekunde – što je ispod granice svesnog opažanja. Prema njegovim navodima, poruke je tokom šestonedeljnog prikazivanja filma videlo 45.699 gledalaca, a rezultati su navodno pokazali dramatične promene u potrošačkom ponašanju: prodaja kokica je porasla za 57,7%, a koka-kole za 18,1% (40).

Za razliku od Votsona, čiji eksperiment predstavlja primer loše nauke, Vikari, po kasnijem sopstvenom priznanju, svoj zapravo nikad nije ni sproveo (41).

Psudonauka u mitovima

FakeNews Tragač je u više navrata analizirao popularne mitove i urbane legende. U jednom takvom slučaju predsednik nevladine organizacije Poreklo iz Crne Gore Nebojša Drašković pozivao se na „Hjustonski DNK institut iz Teksasa“ kako bi dokazao da su „Srbi, Hrvati, Crnogorci i Bošnjaci najstariji narod na Balkanu”. Ipak,  ispostavilo se da je ovaj institu zapravo privatna kompanija „Family Tree DNA“. „Naučni“ postupak dokazivanja u ovom slučaju sastojao se u tome Drašković poslao svoju DNK u „Family Tree DNA“ i dobio odgovor da vodi poreklo od najstarijeg naroda u Evropi. Međutim, čak je i sama kompanija osporila njegovu tvrdnju da može da utvrdi bilo čije nacionalno poreklo (više).

„Dokaze“ o Srbima kao najstarijem narodu (na svetu) pronalazimo i u drugim oblastima. Teza o „vinčanskom pismu“ ili „srbici“ kao „najstarijem slovnom pismu na svetu, od koga su nastale sve pismenosti Evrope“ provlači se kroz nekoliko naših analiza (više, više). Međutim, stručnjaci koji drže do osnovnih naučnih principa pobijaju da je vinčansko pismo postojalo, odnosno da se sistem znakova iz Vinče može smatrati pismom, a samim tim ni pretečom „evropske pismenosti” (42).

„DNK dokazi“ su se koristili i kako bi se dokazala naša posebnost. Dnevni list Informer je 2021. godine, u svom štampanom izdanju objavio priču pod naslovom „Srbi imaju poseban gen“ referišući na gostovanje naučne savetnice Instituta „Vinča“ dr Nevene Veljković u jutarnjem programu televizije Prva. Tokom svog gostovanja dr Veljković predstavila je istraživanje pod imenom „Prvi uvid u genetsku strukturu stanovništva savremene Srbije“ u kom se, između ostalog, konstatuje kako je PSPH varijanta gena „identifikovana kao česta u uzorku stanovništva Srbije“. Ispostaviće se da niti je dr Veljković tvrdila da ovaj gen imaju samo Srbi, niti je on specifičan samo za Srbe. Varijante ovog gena detektovane su i kod – ovaca (više).