Zlatni asteroid neće učiniti sve ljude na svetu „bilionerima”

Mediji su prethodne nedelje predstavili asteroid „Sajko 16” kao svojevrsnog spasioca čovečanstva, a najdalje je u predviđanjima otišao portal lista Alo, koji navodi da ovaj asteroid sadrži „dovoljno teških metala da svaka osoba na zemlji dobije skoro bilion dolara”, ali i da „više niko neće morati da radi”. Osim što su pogrešno preneti – brojevi iz stranih medija, najave masovnog bogaćenja svih ljudi na svetu, kao i potpunog odsustva potrebe za radom – nemaju nikakvo naučno utemeljenje.

Ne, ne bismo imali 7 milijardi bilionera

Kada bismo dali medijima za pravo i iznete brojeve (700 triliona dolara) ravnomerno raspodelili svim ljudima na planeti, kojih prema procenama UN u 2019. ima 7,7 milijardi, oni bi postali milijarderi, a ne bilioneri, kako se tvrdi. Mediji su, prenoseći doslovno pisanja svetskih medija, engleski „billion” predstavili kao bilion, iako postoje različiti sistemi imenovanja velikih brojeva. U srpskom jeziku reč „billion” se prevodi kao milijarda, dok bilion zapravo odgovara engleskom „trillion”.

Ove procene odnose se na trenutni broj ljudi na planeti, kao i na trenutnu vrednost zlata i drugih metala koji se navodno nalaze na asteroidu „Sajko 16”. U vreme kada eksploatacija ovih ruda bude moguća, što se meri decenijama, postojaće više ljudi na planeti, a vrednosti metala, uključujući i zlato, značajno će opasti, budući da će ih biti u izobilju.

Ne, metali neće zadržati istu vrednost

Izvesno je da bi, kada bi se metali sa asteroida odjednom našli u opticaju, promenili ekonomsku sliku sveta i izazvali globalne finansijske potrese. Međutim, mnogo je izvesnije da bi u pomenutom scenariju zlatu i drugim metalima opala vrednost, nego da bismo imali planetu milijardera. Pad vrednosti metala bi, međutim, doveo do njegove šire primene, objašnjava za FN Tragač Milan Ćirković, istraživač Astronomske opservatorije u Beogradu i naučni savetnik Instituta za proučavanje budućnosti Univerziteta u Oksfordu.

„Svakako da bi pomenuti metali pojeftinili, a otvorile bi se čitave nove oblasti korišćenja materijala kada bi neki od njih postali dostupniji u većim količinama. Od zlata se prave najkvalitetniji mikročipovi; galijum, osmijum, iridijum i molibden imali bi zilion novih primena kada bismo ih imali u većim količinama“, navodi Ćirković.

Ne, bogatstvo neće biti ravnomerno raspoređeno

Ovakva utopistička predviđanja po kojima bi se bogatstvo delilo na jednake delove potpuno su bez osnova.  Ćirković kaže da ovi metali, bez obzira na to što bi dolazili sa asteroida, ne bi imali drugačiji tretman u odnosu na zemaljske rudnike.

„Ne vidim da postoji potreba da se pravi neka bitna razlika u odnosu na rudnike bilo gde na Zemlji – onaj ko otkrije ležište i investira u infrastrukturu treba da koristi te resurse, a njegov rad će (uz poštovanje zakona i propisa) doprinositi svim ekonomskim akterima, na isti način na koji i korišćenje ruda iz Sibira ili Kanade ili Australije ili nafte sa dna Severnog mora koristi ekonomiji celog čovečanstva“, navodi Ćirković.

Nažalost, ipak ćemo morati da radimo

Predviđanja lista „Alo” da ubuduće niko više neće morati da radi, takođe su besmislena. Kako objašnjava Milan Ćirković, „vrednost nijednog jedinog prirodnog resursa nema veze sa vrednošću rada”.

„Među zemljama sa najvećom vrednošću rada, dakle među najbogatijim zemljama sveta, jesu i one koje imaju malo ili nimalo prirodnih resursa. Sa druge strane, čak i među onim zemljama koje imaju mnogo prirodnih resursa, imate mnoštvo onih gde se živi prosečno ili loše (Rusija, Brazil, Kazahstan, Kongo, itd). Zašto metal iz ruskih rudnika, na primer, ne čini da Rusi mogu, ako ne da izbegnu rad, ono bar da rade manje? Potpuno isto se odnosi na bilo koje prirodno bogatstvo na dnu okeana ili na Antarktiku ili na Mesecu ili na asteroidu“, zaključuje Ćirković.

Danka Mihajlović, FakeNews Tragač