Licitiranje brojem demonstranata: od stotinak do 20.000

Protest u Beogradu održan u subotu 20. marta obeležen je mnogim nepoznanicama, pošto nije bilo jedinstvenog razloga okupljanja, niti je ozvaničen njegov organizator. Mediji su različito procenjivali broj okupljenih, te su se mogli pročitati podaci o stotinak pa sve do 20.000 demonstranata. Ministarstvo unutrašnjih poslova našem portalu nije odgovorilo na postavljena pitanja, pa smo procenu tražili od Aleksandra Gubaša, čoveka koji više od 30 godina nezavisno broji ljude na protestima.

Teško je odrediti tačan i jedinstven razlog zašto su ljudi došli na ove demonstracije. Neki mediji su ga okarakterisali kao protest „protiv globalizma i korona diktature“, dok drugi dodaju i protivljenje režimu Aleksanda Vučića i obaveznoj vakcinaciji protiv virusa korona. Ipak, parole i uzvici zabeleženi na protestu upućuju da je među okupljenima bilo onih koji se protive „dubokoj državi”, migrantima, LGBTI* populaciji, „Beogradu na vodi”, Evropskoj uniji, istraživanjima kompanije Rio Tinto… Uzvikivalo se „ne damo svetinje”, a odana je počast i Vladimiru Cvijanu, o čijoj smrti se dosta polemiše u javnosti poslednjih sedmica.

Dok se na portalima Danas, Nedeljnik, Radio slobodna Evropa, Blic, Kurir, Vojvodina info, Indeks online, Vjesti i RTK live moglo pročitati da se okupilo „nekoliko stotina ljudi”, portal Pravda navodi da ih je bilo „4.000–5.000”, Glas-javnosti „više od 10.000”, portal Newswire (1, 2) „između 15 i 20 hiljada”, a Srbin.info i Logično „oko 20.000 ljudi”. Na upit koji smo u vezi sa zvaničnom procenom poslali Odeljenju za medije i komunikacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nismo dobili odgovor.

Merenje i upoređivanje skupova

Već duže od 30 godina reditelj Aleksandar Gubaš meri broj ljudi na protestima, a za ovaj procenjuje da je učestvovalo oko 2.000, eventualno 2.500 ljudi. Kako kaže, za procenu mu je pomogao snimak sa kanala Srbin.info, gde je zabeležena cela kolona koja prolazi ispred kamere, u periodu od oko pet minuta. Taj broj pomnožen sa okvirnom brzinom kretanja od oko 400–450 ljudi za minut daje rezultat krajnje procene.

„To je bio drugi najveći protestni skup ove godine, posle protesta frilensera ispred Skupštine, na kome je bilo nekih 4.000–4.500 ljudi”, kaže Gubaš za FakeNews Tragač i dodaje da je ova procena rađena metodom zauzete kvadrature, gde se kvadratura prostora koji okupljena grupa zauzima množi sa prosečnim brojem ljudi po kvadratnom metru.

Poređenja radi, najveći protest u 2020. godini, po Gubaševim podacima, desio se u julu, kada se narod skupio ispred Narodne skupštine Srbije nezadovoljan najavom uvođenja „policijskog časa”. Tada je maksimalan broj ljudi bio između 7.000 i 8.000.

Trećeaprilski protest

Ove subote je održan još jedan protest, koji je imao sličnu tematiku. Demonstranata je bilo primetno manje, a portal Srbin.info piše da se okupilo oko pet hiljada građana. Medijski je bilo slabije propraćen, te je za procenu broja okupljenih bilo neophodno naći alternativno rešenje, to jest fotografiju ili video-snimak pod uglom koji zahvata ceo skup.

Gubaš je za ovonedeljnu procenu koristio striming sa saobraćajne kamere na Trgu Nikole Pašića, sa koje kaže da se videlo blizu hiljadu ljudi. „Moram da se ogradim: iz ugla koji pokriva ta kamera nije moguće dati precizniju procenu, tako da je možda bilo i značajno manje od hiljadu ljudi, ali isto tako, možda se ja nisam uključio u momentu najveće brojnosti, pa je možda zaista bilo i hiljadu ljudi”, kaže Gubaš za Tragač.

Stefan Kosanović, FakeNews Tragač