Ne, Mladićeva sahrana nije „najveća u poslednjih 40-50 godina“

U intervjuu koji je emitovan na Si-En-Enu (CNN) bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o želji da ponovo postane premijer, ali i o sahrani Ratka Mladića. Opisao ju je kao „najveću u poslednjih 40-50 godina“, iako je – kako kaže – organizovana u ponedeljak, u radno vreme. Takav vremenski okvir u prevodu bi značio da je samo Tito imao masovniju sahranu, iako su barem još tri ispraćaja u Srbiji bila masovnija od Mladićevog.

Koliko je ljudi bilo na Mladićevoj sahrani?

Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini, sahranjen je u Beogradu 7. septembra. Predsednik Srbije se, zbog sastanka sa predsednikom Uzbekistana, nije pojavio na sahrani, ali je najavio da će se okupiti „desetine hiljada ljudi“. Kasnije je u intervjuu za Si-En-En upravo brojnost prisutnih koristio kao argument za tezu da sahrana Mladića nije bila državna, već da su je građani učinili tako velikom i značajnom.

Svi tabloidi, ali i dnevni list Politika, preneli su 8. septembra da se na ispraćaju okupilo „više od 150.000 ljudi“. Večernje novosti su navele da je reč o „proceni bezbednosnih službi“, ali zvaničnih saopštenja nije bilo. Takav izostanak preciznije informacije veoma je interesantan, budući da je MUP svojim „tačkastim softverom“ poslednjih godina demonstrirao (navodnu) apsolutnu preciznost, gde su broj okupljenih na režimskim i antirežimskim skupovima procenjivali „u glavu“.

S druge strane, Arhiv javnih skupova objavio je svoju procenu, metodom posmatranja cele kolone iz jedne tačke, da je ispraćaju prisustvovalo daleko manje ljudi: svega 16 hiljada.

Druge velike sahrane

Za potrebe ove analize pretražili smo medijske izveštaje i arhivske podatke o velikim sahranama iz prve decenije ovog veka, tj. o ispraćajima Zorana Đinđića (2003), Slobodana Miloševića (2006) i patrijarha Pavla (2009). Te procene ćemo izneti u nastavku teksta, ali je važno imati na umu dve ograde.

Prvo, u vreme kada su se dešavale ove sahrane nije bilo nezavisnih procenitelja (poput Arhiva javnih skupova) koji bi doslednom upotrebom jedne metode iznosili preciznije, uporedive podatke. Zbog toga smo prinuđeni da se oslanjamo na procene MUP-a ili medija, za koje je očekivano da su u takvim prilikama izrazito velikodušne.

Drugo, o čemu tačno govorimo kada brojimo okupljene na sahrani? O neposrednom prisustvu ukopu, o liturgiji, o komemorativnom skupu, litiji? Sahrani patrijarha Pavla prisustvovalo je, recimo, svega hiljadu ljudi, jer je toliko moglo da stane u dvorište manastira Rakovica, ali je ispraćaj bio daleko, daleko masovniji. Budući da su analizirane sahrane obavljane na različitim mestima (manastir, groblje, dvorište porodične kuće), a ta se mesta znatno razlikuju po svojim kapacitetima, polazimo od pretpostavke da treba uzeti u obzir najveće okupljanje u sklopu ispraćaja, koje ne mora nužno podrazumevati prisustvo samom ukopu.

Koliko je ljudi prisustvovalo drugim velikim sahranama?

Prema medijskim izveštajima, ispraćaju patrijarha Pavla (19. novembar 2009) prisustvovalo je 600.000 ljudi, a RTS je kao izvor informacije navodio „policijske procene“. Kada je reč o sahrani patrijarha Irineja (22. novembar 2020), detaljnijih procena nije bilo. Agencija AP navela je da je prisustvovalo „više hiljada ljudi“, ali treba imati u vidu da je sahrana obavljena tokom jednog od najjačih talasa pandemije kovid-19.

Sahrana Slobodana Miloševića (18. mart 2006) obavljena je u Požarevcu, a RTS je tog dana prenosio kadrove punog požarevačkog trga. Pre toga je u Beogradu, ispred zgrade (tadašnje) Skupštine Srbije i Crne Gore, održana dvočasovna komemoracija, na kojoj je – ponovo prema policijskim procenama – učestvovalo 80.000 ljudi.

Najteže je, ispostaviće se, proceniti broj ljudi koji je prisustvovao ispraćaju Zorana Đinđića (15. mart 2003). Tako je, na primer, zvanični sajt Vlade Srbije naveo da se okupilo „više od 100.000 ljudi“, dok je novinar NIN-a pisao o 200.000 građana. U radu profesora Slaviše Orlovića pominje se procena od „više stotina hiljada građana“, a ima i procena koje idu do 500.000 ljudi, pa čak i 700-800 hiljada.

Kao što vidimo, zbog manjka uporedivih metoda, ali i zbog hvalospeva koji prate ovakve ispraćaje, nemoguće je napraviti preciznu rang-listu. Ipak, dostupni materijali, uključujući snimke i fotografije, pokazuju da su se od vremena Tita u Srbiji desila bar tri ispraćaja masovnija od Mladićevog.

Stefan Janjić, FakeNews Tragač