Car Dušan i „tres vulves matres“: u potrazi za najstarijom zabeleženom psovkom

Jedan čitalac nam se javio s molbom da proverimo tvrdnju da li je psovka „tres vulves matres“ (tri pi*ke materine) „najstarija zabeležena psovka u Srba“ i da li ju je izgovorio car Dušan.

Različiti sajtovi s našeg govornog područja prenosili su tokom godina priču da je prilikom posete izaslanika pape Inoćentija VI 1354. godine car Dušan te izaslanike poslao „u tri pi*ke materine“, ili samo u jednu „pi*ku materinu“, zavisi od medija. Navedeni izraz na latinskom gramatički je neispravan (trebalo bi matris umesto matres), ali smo uprkos tome pokušali da utvrdimo postoje li dokazi da je Stefan Dušan izgovorio bilo šta slično.

Putovanje anegdote

Najstariju verziju ove tvrdnje pronašli smo na satiričnom sajtu Vukajlija, gde je objavljena pre 12 godina. Korisnik Jurodivi napisao je: „Marš u pi*ku materinu! Najstarija srpska brendirana psovka! Prvi put se pominje već u XIV veku! Dokaz o tome postoji možda samo u vatikanskim arhivima, zabeležen iz ustiju Cara Dušana Silnog, oko 1354 godine, prilikom posete papinih legata. Rex Dušan Silni papa legatum in vulva materna misit! ― Car Dušan Silni je papine legate poslao u pičku materinu!”

Godine 2015. ova priča se pojavljuje na ruskoj društvenoj mreži Vkontakte, na stranici posvećenoj srpskoj kulturi. Naš sajt Patriot Name 2016. godine objavljuje istu anegdotu, samo što se umesto jedne sada pojavljuju tri pi*ke materine. Fejsbuk stranica Kvizopedija nastavlja niz 2016, uz reprizu 2017. godine. Dve godine kasnije, Alo, Srbija danas, Beograd.In, Objektiv media i Nacionalist prenose da je papa tražio od cara Dušana da pokatoliči Srbe, ali i da je kao odgovor dobio najpoznatiju srpsku psovku. Naša Borba i Jutjub kanal Lice Balkana (video – link) 2020. navode isto, a ove godine priču iznova oživljavaju Kurir, Republika, Patriote Srpske, Espreso, Opanak, Vidovdan.

Prepisan sadržaj i element koji nedostaje

Na početku, treba napomenuti da je tekst koji je prenesen u većini naših medija pretežno isti, odnosno da sadrži gotovo identično konstruisane rečenice. I ključni pasus je svuda isti:

„Petar Toma je stao pred Stefana Dušana bez uobičajenog celivanja njegove noge, što je cara iznerviralo da ga je krajnje oholo i hladno primio. Misija Petra Tome nije postigla očekivane rezultate, a u Vatikanu postoji i originalan izveštaj o tom susretu sa papskim legatem koga je car Dušan Silni oterao u ’tres vulves matres’! (u tri pi*ke materine!)”

Pronašli smo većinu ovih rečenica, sa neznatnim razlikama, u biografiji cara Dušana koju su napisali akademici Sima Ćirković i Božidar Ferjančić 2005. godine (str. 299). Međutim, iako je priča gotovo istovetna onoj koju su mediji preneli, u ovoj knjizi nema nijedne reči o tome da je car Dušan emisala Petra Tomu poslao u pi*ku materinu / tri pi*ke materine, ili da ga je na bilo koji drugi način opsovao. Napominje se da je boravak Petra Tome bio propraćen neprijatnostima, ali da je srpski car nedugo potom ublažio svoj odbojan stav prema Tomi i primio ga s velikim počastima.

Bez pomena o Dušanovim psovkama

U tekstovima naših medija stoji i sledeća rečenica: „O boravku Petra Tome na dvoru Stefana Dušana, kao i o svemu što ga je tamo snašlo, postoji izveštaj Filipa Mezijera, njegovog biografa i možda pratioca na putu u Srbiju”. Odlučili smo da krenemo i tragom ovog izvora.

Ispostavilo se da je autor Miloš Stanić već istraživao ovu istu temu na svom blogu Životne priče i monasi Šaolina u tekstu „Da li je car Dušan oterao papu u tri lepe?“ Zaključak je glasio ovako: „Pregledao sam tri knjige ali u njima o tome nema pomena”.

Na 14. stranici biografije emisala Petra Tome Filipa Mezijera stoji izveštaj o ovom događaju i poseti Petra Tome caru Dušanu. „Pominje se da su bili u poseti kod cara Stefana (Dušana), carice Jelene, sina Uroša, patrijarha Srbije Joanikija i brojne vlastele i barona Srbije i Raške”, piše Stanić. „O tom događaju sve uredno piše u knjizi, tu je čak i papsko pismo upućeno carici Jeleni i sinu Urošu, ali nema pomena o psovci.”

Od Kraljevića Marka do Dunda Maroja

U svojoj knjizi „Bludna psovka“ fra Ignacije Gavran navodi da se najstarijom zabeleženom psovkom na ovim prostorima smatra ona iz dela „Dundo Maroje“ Marina Držića. Franko Padovan u svom radu „Komunikacijska obilježja psovke u hrvatskome jeziku“ pominje primer iz drugog čina četvrtog prizora Držićeve komedije „Mande“, gde se javlja rečenica „dera t’ pas mater!“. Tu Gavran, prema objašnjenju Slobodana Prosperova Novaka, cenzuriše orginal ― „Jeba t’ pas mater!“.

I naš lingvista Nedeljko Bogdanović, koji se bavio psovkama u srpskom jeziku, spominje Dunda Maroja u ovom kontekstu, ali kaže za FakeNews Tragač da nije upoznat s tim koja je najstarija zabeležena psovka u Srbiji. „U bugarštici Marko Kraljević i brat mu Andrijaš ima jedno mesto gde se kaže kako su se braća sapsovala“, navodi Bogdanović, uz komentar da je možda reč o svađi, a ne o psovanju. Naposletku – glagol psovati sam po sebi nije psovka.

Zanimljivo je da se u samom Dušanovom zakoniku čak tri člana odnose na kazne za psovanje:

• Vlastelin, koji opsuje i osramoti vlasteličića, da plati sto perpera, i vlastelićić, ako opsuje vlastelina, da plati sto perpera i da se bije štapovima.
• I ako vlastelin, ili vlasteličić, opsuje sebra, da plati sto perpera; ako li sebar opsuje vlastelina, ili vlasteličića, da plati sto perpera i da se osmudi
• Ko opsuje episkopa, ili kaluđera, ili popa, da plati sto perpera. Ko se nađe da je ubio episkopa, ili kaluđera, ili popa, taj da se ubije i obesi.

Nemoguće je, naravno, ustanoviti da li se i sam car Dušan uzdržavao od psovanja. Međutim, anegdota o slanju papskog emisala u „tri lepe”, najverovatnije je samo to ― anegdota. Navedeni izraz na latinskom gramatički je netačan, a u najbližem mogućem izvoru, tekstu Filipa Mezijera, nema ni pomena o Dušanovim psovkama. Kao osnovu za tekst naši mediji već godinama koriste direktne citate iz knjige B. Ferjančića i S. Ćirkovića, uz dodati navod o psovci kojeg u knjizi nema.

Marija Zemunović, FakeNews Tragač

Naknadne napomene: Portal Espreso uneo je adekvatnu ispravku nakon naše analize (25. maj 2023). Portal Kurira ispravio je netačne navode (26. maj 2023).