„Srbija protiv nasilja“ i tabloidi protiv istine, etike, empatije


Nakon nezapamćenih tragedija koje su početkom maja potresle Srbiju, usledili su građanski protesti u nekoliko gradova. Proteste je u prorežimskim glasilima – po već ustaljenom obrascu – pratio nimalo kreativan niz dezinformacija o učesnicima, opozicionim političarima i cilju okupljanja. Uz standardne šablone o „rulji koja preti“ i „kolima hitne pomoći koja nisu mogla da prođu“, plasirane su i dezinformacije koje zaslužuju nešto više pažnje.

 

Precrtavanje zahteva

„Uprkos tome što je vlast, usvajajući čitav paket konkretnih mera, ujedno ’precrtala’ sa spiska i većinu zahteva koje je deo opozicionih stranaka sastavio posle dve velike tragedije u našoj zemlji, i juče je u Beogradu organizovan protest ’Srbija protiv nasilja’“. Ovom rečenicom su Večernje novosti dan nakon drugog beogradskog protesta otvorile tekst o pomenutom okupljanju. Međutim, ova rečenica ne odgovara istini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odmah nakon tragedije u javnost izašao sa 10 mera koje bi trebalo da poboljšaju stanje u društvu nakon masakara. Iako je Vlada odmah narednog dana naložila nadležnim ministarstvima da deluju u skladu s preporukama, ove mere ne poklapaju se u potpunosti sa zahtevima protesta.

Dok je polovina Vučićevih mera fokusirana na „razoružavanje Srbije“, zahtevi opozicije više su fokusirani na nasilje u medijima i odgovornost izvršne vlasti. Na protestima se, prema navodima iz medija i političkih organizacija, zahteva: smena saveta REM-a, gašenje štampanih medija i tabloida koji kontinuirano krše kodeks novinara, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi, ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju poput rijaliti programa, smena ministara policije Gašića i Vulina, šefa BIA i zasedanje Skupštine na kojoj će se razmotriti odgovornost Vlade RS i bezbednosna situacija u zemlji.

Međutim, od svih ovih zahteva za sada je ispunjen samo onaj koji se tiče zasedanja Skupštine povodom razmatranja odgovornosti Vlade za tragedije i bezbednosnu situaciju u zemlji. Predsednik Aleksandar Vučić čak je tokom vikenda otvoreno rekao da neće doći do smene ministra policije, već da jedino može biti smenjena cela Vlada, pa da „idemo na izbore“.

 

Nebojša Krstić o Francuskoj

Dnevni list Informer je u subotu, dan nakon drugog beogradskog protesta objavio izjavu Nebojše Krstića, koji je rekao da „u Parizu traju protesti već nedeljama (…). Nikome nije palo na pamet da blokira auto-put ili most“. Međutim, radi se o dezinformaciji. Demonstranti su u Parizu pre samo nekoliko meseci blokirali jednu od glavnih saobraćajnica u Parizu, unutrašnji prsten auto-puta u ovom gradu. Inače, demonstranti u Parizu su dosad blokirali i muzej Luvr, železničke i autobuske stanice, aerodrom, a zabeleženo je da je kod Nanta, uz auto-put, blokiran i jedan most.

 

Varijacije na temu broja učesnika protesta

Prvi protest pod nazivom „Srbija protiv nasilja“ održan je u Beogradu u ponedeljak 8. maja, a zbog neispunjavanja zahteva demonstranata usledio je i drugi protest, u petak 12. maja. Za danas je predviđen treći.

Nakon prvog protesta u pojedinim medijima moglo se pročitati da se na njemu okupilo 50.000 ljudi. S druge strane, predsednik Vučić iste večeri rekao je da je na protestu bilo oko 9.000 ljudi. Razlike u procenama su velike, a tema broja učesnika na protestima osetljiva, ali Aleksandar Gubaš, koji se već godinama bavi procenom broja učesnika na protestima, kaže da ih je na prvom protestu bilo oko 20 hiljada.

Dok je protest još trajao,  Informer je na svom portalu objavio tekst pod naslovom „Toliko im je uspeo protest da saobraćaj ispred Skupštine normalno funkcioniše!“, prikazujući uz njega fotografiju platoa nakon što su ga demonstranti napustili. O ovoj dezinformaciji, ali i o manipulativnom prikazivanju broja demonstranata na televizijama s nacionalnom frekvencijom pisao je portal Raskrikavanje.

Nakon drugog protesta mediji su bili nešto pažljiviji sa procenama broja okupljenih. Na društvenim mrežama pojavila se montirana fotografija koja prikazuje ogroman broj demonstranata ispred Skupštine. Tu fotografiju su brzopleto objavili i pojedini opozicioni političari, pa su prorežimski tabloidi narednih dana likovali nad njihovim gafom. Predsednik stranke slobode i pravde Dragan Đilas priznao je grešku i uputio izvinjenje.

Prema procenama Aleksandra Gubaša na drugom protestu okupilo se oko 25 hiljada ljudi.

 

Ko je bio direktor Dečijeg sela 2011?

Nakon što je bivši predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić u Utisku nedelje komentarisao, prema njegovom mišljenju, loše ophođenje vlasti prema trenutnoj situaciji u državi i protestima, i on se našao na meti tabloida. Informer je u ponedeljak objavio vest pod naslovom „Nakon ubistva u Dečjem selu Pajtić nije tražio sopstvenu odgovornost i nije nudio ostavku… A kad čujete ko je bio direktor“, aludirajući na navodno licemerje Pajtića. U Informeru možete da pročitate da je direktor u vreme ubistva u Dečjem selu 2011. godine bio Srđan Egić, nekadašnji Pajtićev politički saborac iz Demokratske stranke.

Međutim, kada se pretraži medijska arhiva (1, 2, 3) vezana za ubistvo u Dečjem selu u Sremskoj Kamenici dolazimo do informacije da je u to vreme direktorka ipak bila Branka Balaban, „koja je podnela ostavku nakon što je 7. juna 2011. godine maloletni štićenik ubio Svetlanu Zorić koja je radila kao kuvarica“, navodi portal 021. Pre Egića, na čelu ove ustanove bila je i Milena Vasin Stupar, dok on na poziciju direktora dolazi tek 2014. godine.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač

Fotografija: Ilustracija

Ukratko

23/11/2023

Ne, tetovaža Ane Stanskovski nije trajna

Portali B92, Blic, Kurir, Luftika i Nportal objavili su viralnu priču o influenserki Ani Stanskovski, koja je istetovirala ime svog dečka na čelu. „Mnogi su bili u…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA