Analiza mapa i prostora

Da bismo shvatili kontekst nekog medijskog sadržaja, najčešće vizuelnog, ponekad moramo da se oslonimo na mape. Google maps, koje su nam od velike pomoći u saobraćaju, imaju svoju primenu i u novinarstvu, a ukoliko zagrebemo ispod površine videćemo da predstavljaju mnogo više od prostog prikaza zemalja, gradova i ulica. Ovu lekciju započećemo videom u kojem je objašnjeno kako su nam Guglove mape pomogle da razotkrijemo seriju dezinformacija.

Ukoliko u Guglovim mapama odaberemo opciju Street view, koja je prikazana i u videu, u gornjem levom uglu dobićemo informaciju da li su za traženu lokaciju zabeleženi i neki raniji snimci. Ovo može biti korisno ukoliko želimo da pratimo promene na određenoj adresi, poput podizanja novih zgrada ili ispisivanja / uklanjanja grafita i murala. Još više opcija nudi nam Google Earth, koji vam omogućava i upoređivanje satelitskih mapa iz različitih perioda. Na taj način možemo pratiti krupne promene: isušivanje jezera, seču drveća, širenje gradova, topljenje Grenlanda… Kako to funkcioniše možete pogledati ovde.

Kada savladamo Google maps i Google Earth spremni smo i za naredne korake: specijalizovane servise koji nam pomažu da spojimo različite lokacije (Geocode), da odredimo kakav je položaj senke mogao biti u određeno doba na određenom mestu (Shadowmap), da pratimo lokacije aktuelnih ratova i konflikata (Liveuamap), kretanje brodova (Marinetraffic) i aviona (Flightradar24), ali i da putem mapa dobijemo više podataka o infrastrukturi – vodenim površinama, nafti, gasu, pa i podvodnim kablovima (Openinframap).

Ukoliko treba da odredimo broj ljudi koji je učestvovao na nekom skupu na javnom mestu (mitingu ili protestnoj šetnji), od velike pomoći može biti sajt Mapchecking. U videu koji sledi objasnili smo kako funkcioniše, a ukoliko vas zanima više informacija o metodama prebrojavanja učesnika na javnim skupovima pročitajte i Tragačev intervju s Aleksandrom Gubašem, koji već godinama volonterski pravi takvu vrstu procena pomoću snimaka, štoperice i mapa.

Ako ste savladali osnove geolociranja, vreme je da proverite svoje znanje pomoću našeg zadatka „3 u 1“. Dobro obratite pažnju na detalje, a pogotovo na tekstualne elemente. Za prva dva koraka potrebne su vam Google maps (Street view), a za drugi MapChecking. Rešenja možete proveriti ovde.

Sledeća lekcija: Analiza sajtova i mreža