17.06.2024.Dimitris Alikakos završio je na sudu zbog knjižice od 144 strane i intervjua dugog 25 minuta.
Ovaj grčki novinar je 2019. godine predstavio dokaze da se „blagodatni oganj“ u hramu Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu ne pali sam od sebe na Veliku subotu, već da se „čudo“ dešava uz diskretnu asistenciju. Tu potvrdu dobio je na najdirektniji mogući način, iz prve ruke – ruke koja pali plamen: arhiepiskop Isidor iz Jerusalimske patrijaršije nedvosmisleno mu je potvrdio da u nastanku plamena nema nikakvog čuda.
Ovom temom počeli smo da se bavimo nakon što nam je jedan čitalac poslao izvod iz vesti agencije Tanjug od 4. maja, koju su potom preneli mnogi mediji:
„Blagodatni oganj sišao je u Hram Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu. Patrijarh jerusalimski Teofil III izašao je iz edikule u kojoj se molio za ulazak ognja i počeo da ga deli vernicima okupljenim u hramu. Čudo blagodatnog ognja dešava se uoči vaskrsenja Hristovog po Julijanskom kalendaru i to u crkvi koja je podignuta nad prostorom gde je Isus Hristos razapet, sahranjen i vaskrsao…“
U propratnom komentaru čitalac navodi da s neba nije mogao da se spusti plamen, već eventualno blagoslov, i to na plamen koji su ljudi zapalili. „Ni vernici ni Crkva se uopšte ne trude da javnosti otkriju da tu nema čuda paljenja plamena, verovatno zato što se to ne isplati, uprkos tome što je Isus put, ISTINA i život… Ali zato mediji moraju da objavljuju samo proverene informacije i da u obraćanju budu pažljivi da ne šire dezinformacije“, piše naš čitalac i u nastavku šalje linkove do videa čiji je autor Dimitris Alikakos.
FakeNews Tragač pokušao je prethodnih sedmica da dođe do komentara nekoliko religiologa o ovoj temi, ali bez uspeha. Zbog toga ćemo predstaviti zaključke do kojih je moguće doći na osnovu izvora Srpske pravoslavne crkve, Jerusalimske patrijaršije, arhivskih materijala, ali i video-zapisa Dimitrisa Alikakosa.
Krenimo ispočetka. Vodimo li se podacima sa sajta Srpske pravoslavne crkve, čudo blagodatnog ognja dešava se u hramu Groba Gospodnjeg (ili hramu Vaskrsenja Hristovog) u Jerusalimu od 335. godine do danas.
Prema objašnjenju SPC, patrijarh na Veliku subotu ulazi u kuvukliju (malu kamenu kapelu u središtu hrama), klekne pred Hristov grob i moli se, a potom „ognjena nit“ čudesno pali kandilo. Plamen se prenosi na sveće koje je patrijarh uneo sa sobom, a potom se – sa sveće na sveću – širi među okupljenim vernicima.
„Dobro“, rekao bi neko sumnjičav, „a šta ako je patrijarh taj koji pali plamen?“
„To je nemoguće“, odgovorio bi mu vernik upućen u složenu proceduru ovog obreda: „Komisija u kojoj su predstavnici policije, gradskih vlasti Jerusalima, ali i predstavnici Turaka, pravoslavnih Grka, Jermena i Kopta kontroliše da li postoji nešto čime bi mogla da se upali vatra“.
Ako stresemo virtuelnu prašinu s digitalizovanih arhiva, pronaći ćemo 127 godina star tekst o blagodatnom ognju u časopisu „Srpski sion“. U njemu se, takođe, polagalo mnogo pažnje opisu kontrolne procedure koju patrijarh mora da prođe kako bi na Veliku subotu došao do mesta vaskrsnuća: „Patrijarh u potpunom ornatu u pratnji sveštenstva dolazi s litijom pred kuvukliju pred kojom skida jedan deo crkvenog odela, a turski ga činovnik učtivo pregleda, da ne nosi sobom kakve zapaljive materije, te po tome otpečati vrata od kuvuklije i pušta patrijarha unutra“.
Obratimo pažnju na reč „učtivo“: ukoliko želite da utvrdite da li neko krije kutiju šibica ili (u današnje vreme) upaljač ispod više slojeva odore, koliko biste detaljno morali da ga pregledate? Dovoljno detaljan pregled bio bi nedostojanstven, pa se može reći da je ovde pre reč o protokolarnom nego temeljnom pregledu, jer se podrazumeva da patrijarh nema nameru da izvede mađioničarski trik, već da se pomoli.
Te 1897. „Srpski sion“ navodi da „jedino rimljani (rimokatolici, prim. aut.) odlučno odriču istinitost blagodatnom ognju“, te da svi rimokatolički putopisci „javno trube da je to samo varanje naroda od strane pravoslavnih Grka i da se na grobu Gospodnjem ne pojavljuje oganj s neba, nego da ga proizvede jedan ranije u grob sakriveni Arapin“. Motiv rimokatolika da na ovaj način poriču čudo potiče – tvrdi „Srpski sion“ – „iz mržnje što blagodatni oganj s neba neposredno dobiva pravoslavna a ne rimska crkva“.
Oni koji su prethodnih vekova osporavali čudo blagodatnog ognja nisu bili samo iz redova rimokatolika, niti su se usmeravali isključivo na praktične aspekte obreda (skrivene šibice, skrivenog Arapina i tome slično).
Nikolaj Uspenski (1900-1987), profesor liturgike na Lenjingradskoj duhovnoj akademiji, tvrdio je da bi bilo drsko očekivati od Boga da potvrđuje svoje prisustvo svake godine na istom mestu u određeni dan, sat i minut. Uspenski se pozivao na prethodne zapise episkopa Porfirija (1804-1885), u kojima se takođe na osnovu svedočanstava navodi da plamen ne nastaje sam od sebe, već da potiče od prethodno upaljenog kandila.
Istu je stvar i grčki novinar Alikakos čuo od svog oca, pravoslavnog sveštenika: da, Bog čini čuda, ali pojava blagodatnog ognja nije jedno od njih, već je delo ljudskih ruku. Alikakos se 2018. godine uputio u Jerusalim, u nameri da utvrdi istinu.
Arhiepiskop Isidor rođen je 1973. u centralnoj Grčkoj, a u Jerusalim je stigao 1986. godine. U hramu Vaskrsenja Hristovog bio je kaluđer, pa đakon, da bi 1996. postao arhimandrit, a 2013. arhiepiskop. Za čuvara Hristovog groba postavljen je 2005. godine.
Intervju s arhiepiskopom vođen je na grčkom jeziku, traje oko 25 minuta i postavljen je na Jutjub kanal „Holy Fire – The Truth“.
Isidor nakon osam minuta saopštava Alikakosu da je on taj koji unosi lampu u grob. „I šta se onda dešava?“, pita novinar. Isidor se smeje i odgovara da ne zna da li bi to trebalo da kaže pred kamerom – njegove reči mogle bi da povrede verska osećanja mnogih.
„Da li mislite da istina vređa ili uzdiže versko osećanje?“, pita Alikakos. Nakon kratkog oklevanja sagovornika, novinar citira Hristove reči iz Jevanđelja po Jovanu: „Poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi“.
Dolazimo – potom – do istine: Isidor je taj koji pali plamen lampe, tačnije prve od dve lampe. „Tajna“ blagodatnog ognja mu je saopštena 2000. godine, iako tvrdi da je to više bila potvrda onoga što je i sam pretpostavljao. Na pitanje „Možemo li reći da je način na koji plamen nastaje – čudo?“, Isidor odgovara „Ne, naravno da nije čudo“.
Na istom kanalu pronalazimo i snimak obreda. Patrijarh ulazi u Hristov grob, tamo gde navodno ne bi smelo da bude nikakve zapaljive materije, pa ipak – uprkos velikoj gužvi i nestabilnom snimku – možemo da vidimo plamen, za koji Alikakos tvrdi da potiče od prethodno unete uljane lampe. Potom u nastavku vidimo prizor groba nakon što se iz kuvuklije iznese upaljena lampa: na grobu se nalazi još jedna.
Alikakos je na osnovu prikupljenih svedočanstava objavio knjigu „Spasenje – o blagodatnom ognju“, a video-materijale učinio je javno dostupnim na pomenutom Jutjub kanalu.
U martu 2019. Jerusalimska patrijaršija obratila se javnosti putem Fejsbuka, navodeći da su video-snimci nastali ilegalno, bez znanja njegovih sagovornika. Ipak, sasvim je jasno da je arhiepiskop Isidor bio svestan uključene kamere, jer je gledao u nju, pa se čak i naglas zapitao da li bi nešto trebalo da izgovori „pred kamerom“. Patrijaršija je tvrdila da se Alikakos pretvarao da je turista i da se služio montažom kako bi tendenciozno izvukao željene zaključke. Sve što je izneo u javnost otpisala je kao izmišljotinu, a od Gugla je tražila da ukloni sporne snimke sa interneta.
Tužba koju je Jerusalimska patrijaršija pokrenula pred sudom u Atini odbačena je ovog proleća, a snimci su i dalje na internetu.
Iako postoje vrlo direktni dokazi da nastanak plamena nije posledica čuda, vernici se u komentarima ispod intervjua s arhiepiskopom čuda ne odriču, pogotovo oni koji tvrde da su na Veliku subotu bili u Jerusalimu: jedni kažu da su se nekima sveće spontano upalile, same od sebe, a drugi da su bez ikakvih posledica prinosili plamen odeći i koži.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
