Marija Oršić — žena koje nema

„Hitlerov anđeo zla”, „boginja nacističkih ezoteričnih verovanja”, „jedna od najmisterioznijih žena dvadesetog veka”… Sve su to opisi koje mediji koriste da bi opisali „misterioznu Hrvaticu” Mariju Oršić, za koju se tvrdi da je igrala značajnu ulogu u nacističkim ezoteričkim krugovima u prvoj polovini 20. veka. Njen lik postao je prethodnih godina veoma popularan u pop-kulturi, pre svega zahvaljujući seriji „Senke nad Balkanom”, ali i romanu Vanje Bulića „Teslina pošiljka“.

Bulić u intervjuu povodom svoje knjige govori o Mariji Oršić kao o istorijskoj ličnosti: tvrdi da je rođena u Austriji, da se dopisivala sa Teslom „na jeziku starog, nestalog naroda“, da je bila medijum tajnih društava i da je nestala 1945. godine.

Međutim, na osnovu dostupnih podataka možemo zaključiti da Marija Oršić nikada nije postojala, a fotografija koju mediji često koriste da bi prikazali njen lik u stvari je foto-manipulacija. Obratili smo se i Muzeju Nikole Tesle, iz kojeg kažu da to ime ne postoji u njihovoj arhivi.

O projektu Vril

Ako bismo se vodili medijskim napisima, šta bismo mogli da zaključimo o Mariji Oršić? Pre svega da je bila deo projekta „Vril“ unutar okultnog društva „Tule“. Nešto slobodnijim stilom dodaje se da je komunicirala sa vanzemaljcima, pomažući nacistima da razviju svoj NLO program.

Postoje dokazi da je okultno društvo „Tule“ zaista bilo aktivno dvadesetih godina prošlog veka. Njegovi članovi jesu bili neki kasnije visokorangirani nacisti (na primer Rudolf Hes), ali nema dokaza o postojanju projekta „Vril“, nazvanog po SF romanu Edvarda Bulvera Litona „Vril: Energija rase koja dolazi“ iz 1870. godine. Ta rasa, u Litonovom svetu fantazije, živi pod zemljom i poseduje superiornu energiju vril. Nekima se ta ideja dopala, pa su počeli da je promovišu kao stvarnu, a među njima je bila i okultistkinja Helena Blavatski.

Pretraživanjem istorijskih izvora vidimo da se društvo „Vril“ pominje u tekstu „Pseudonauka u Nazilandu” Vilija Leja iz 1947. godine. On navodi da je u Berlinu postojala grupa „Varhajtsgezelšaft“ (Društvo za istinu) koja je tražila vril, verujući ideji predstavljenoj u romanu. Istoričar Majk Daš dalje navodi da je ideju o društvu „Vril“ Lej u stvari dobio čitajući pamflet iz Nemačke (1930) pod nazivom „Vril – Kosmička iskonska moć”. Taj pamflet, međutim, nije imao nikakav uticaj u svoje vreme – tvrdi Daš.

Idemo dalje: Daš objašnjava da je ideja o društvu „Vril“ kasnih pedesetih inspirisala francuske pisce Luja Pauelsa i Žaka Beržija, autore knjige „Jutro mađioničara”, koja će postati bestseler. „Ova knjiga postala je jedan od temeljnih tekstova kontrakulture šezdesetih i odigrala je glavnu ulogu u uvođenju ideje – netačne, ali uticajne – da su nacisti uspešno nastojali da upregnu okultizam tokom svog uspona na vlast”, piše Daš.

Kako su „Mariju Oršić“ povezali s „Vrilom“?

Marija Oršić se do kraja osamdesetih nikada nije pominjala u izvorima o „Vrilu“. Holandski tviteraš Teo Pejmans smatra da je Mariju Oršić izmislila bečka neonacistička grupa Tempelhof gezelšaft „koja je dala novi spin mitu o društvu „Vril“, ovaj put uključujući i nacističke NLO-e”

Pejmans zatim navodi pretpostavku da je mit o Mariji Oršić pokrenit publikacijom „Projekat Vril“ koju su 1992. objavili Norbert Jirgen Rathofer i Rajf Etl. U ovoj knjizi se prvi put pojavljuje ime Marije Oršić. Navodi se pretpostavka da su se u avgustu 1917. u bečkom kafiću Šopenhauer sastali četvorica muškaraca i jedna žena da odrede kurs budućnosti čovečanstva i da su to bili „nemački avanturisti i ezoteričari Karl Haushofer i Rudolf fon Sebotendorf, medij Marija Oršič iz Zagreba, mladi inženjer i pilot Lotar Vaiz i prelat Gernot iz tajne zajednice naslednika vitezova templara.”

U ovoj knjizi se navodi i da je u decembru 1919. Marija Oršić na sastanku „Tule“, odnosno društva „Vril“, donela papire na sumerskom jeziku za izgradnju mašine za zagrobni život – a time i osnove NLO tehnologije koje je prevela sa ovog jezika.

Godinu dana nakon ove knjige izlazi i dokumentarac „NLO Tajne Trećeg Rajha”, koji uključuje i crtež Marije Oršić. Ta će ilustracija postati osnova za njen najpoznatiji prikaz.

Autor Malkolm Nikolson je 2021. svojim tekstom „Prevara Marija Oršić” potvrdio da je lice sa crteža iz navedenog dokumentarca postavljeno na crno-belu fotografiju nepoznate žene. Originalna crno-bela fotografija preko koje je nalepljeno nacrtano lice može se pronaći na različitim mestima na internetu (1, 2, 3), ali nije identifikovano ko je prikazana žena.

Marija Oršić i Nikola Tesla

Na internetu je u više navrata (Kurir, Srpska info, Nezavisne, Express.ba, Depo portal, Erepublik, Krstarica, Jutjub, knjiga na Amazonu) preneta priča koja povezuje Nikolu Teslu sa Marijom Oršić.

U većini ovih tekstova navode se slične rečenice koje ukazuju na to da Nikola Tesla i Marija Oršić imaju mnogo toga zajedničkog: „Oboje su došli sa prostora bivše Jugoslavije, oboje bez dece, vegetarijanci, ljubitelji životinja… I oboje su bili pod budnim okom vojske i bezbednosnih službi.”

Navodi se i da su „Teslu špijunirali FBI i CIA, dok su Mariju pratili Gestapo i SS“, a službe su pogotovo bile zainteresovane za prepisku Nikole i Marije.

Međutim, Milica Kesler iz Muzeja Nikole Tesle potvrdila nam je da oni do sada nisu čuli za prepisku između Nikole Tesle i Marije Oršić: „Ime Marije Oršić se zbilja ne pominje nigde u Teslinoj arhivi. Da li je takva osoba postojala i da li se negde lično sretala sa Teslom, o tome – pošto nema pisanih svedočanstava – ne možemo ništa da kažemo. Dakle, u Teslinoj arhivi se nigde ne pominje ime Marije Oršić i to je sve što možemo da vam potvrdimo“.

Marija Zemunović, FakeNews Tragač