„Ko je gradio Meteore?“ Ovo pitanje postavio je nedavno korisnik društvenemrežeIks pod nadimkom @GiorgioSanto9 i tako započeo niz u kom nudi odgovor. Kako se u objavi navodi, „srpski monasi sa Svete Gore Atos, predvođeni Atanasijem Kidovićem“ predstavili su caru Dušanu ideju o manastirima koji bi počivali na visokim stenama u Tesaliji. U nastavku se objašnjava da je Dušan ovo prihvatio i odabrao stenu visoku preko 600 metara, na kojoj je kasnije izgrađenmanastir Veliki Meteor.
Niz na Iksu, koji je pregledan više od 80.000 puta, prepisan je sa bloga Ognjilo. Ipak, ni u tekstu sa bloga, kao ni u korisnikovim objavama, ne navode se izvori ili reference na kojima se zasnivaju navedene informacije. Zbog toga smo se konsultovali sa više istoričara i arheologa, kao i sa pres-službom kompleksa manastira Meteori, a iščitali smo i više publikacija o ovoj temi. Ishod? Priča sa Ognjila na kraju se pokazala kao neistinita.
U potrazi za Atanasijem Kidovićem
Istraživanja smo započeli pokušavajući da pronađemo bilo kakav trag o Atanasiju Kidoviću u relevantnoj literaturi. Međutim, podataka o ovom navodnom osnivaču Meteora nema u knjigama, naučnim radovima (1, 2) i disertacijama (1, 2) koje smo pregledali, kao ni u arhivi Pretražive digitalne biblioteke.
O Atanasiju Kidoviću nema podataka ni na sajtu kompleksa manastira Meteori, pa smo odlučili da putem tog sajta prosledimo upit. „To ime nema nikakve veze sa našim manastirom“, odgovorili su nam iz pres-službe manastira.
Kidović nije poznat ni profesorima sa Odseka za istoriju i arheologiju na Univerzitetu u Janjini, koji se nalazi na stotinak kilometara od manastira. Dr Efstratija Singelu i dr Andrea Babuin potvrdili su za Tragač da tvrdnje o osnivaču Meteora iz objave sa Iksa nisu tačne, dok dr Hristos Stavrakos kaže da „nikada nije čuo za ovakvu priču“. On nas je dalje uputio na svoju koleginicu – arheološkinju dr Fani Litari, koja se bavi proučavanjem spomenika iz regije u kojoj se nalaze i Meteori.
Dr Litari je za Tragač rekla kako je „netačna informacija da su manastire, a posebno Veliki Meteor podigli srpski monasi na čelu sa osobom po imenu Atanasije Kidović“. Međutim, ova arheološkinja objašnjava da veza između Velikog Meteora i srednjevekovne srpske države ipak postoji. „Deo Velikog Meteora podignut je i ukrašen novcem srpskih vladara za vreme Simeona Uroša Paleologa. Stoga, možemo da referišemo na srpske donatore, ali ne i na srpske osnivače“, objašnjava Litari. Ovo se pominje i u knjizi „Saputnik kroz intelektualni život paleologskog perioda“ koju je priredila Sofija Kocabasi sa Univerziteta Aristotel u Solunu.
Ko je zapravo izgradio manastir?
Publikacije i odgovori koje smo dobili od stručnjaka su jasni: osnivač Velikog Meteora – prvog zdanja u manastirskom kompleksu Meteora – zapravo je monah (i kasnije svetac) Atanasije Meteorski. Njegovo poreklo je grčko i ne preziva se Kidović. U većini izvora, umesto njegovog prezimena dodaju mu se atributi poput „Meteorski“ ili „Meteorit“, ali enciklopedija Britanika navodi i prezime Koinovitis. Ovo ukazuje na mogućnost da je Grk Atanasije Koinovitis zapravo u dezinformaciji „posrbljen“, pa mu je dodeljeno prezime Kidović.
U svojoj knjizi profesorka Sofija Kocabasi sa Univerziteta u Solunu piše kako je prvi manastir na Meteorima uspostavio Atanasije Meteorski. Uz to, ona navodi i podatak da je Atanasije rodom iz mesta Neopatras (današnje selo Ipati), te da se zamonašio na Svetoj Gori. „Usled turske agresije Atanasije i drugi monasi bili su primorani da napuste ovo područje“, dalje se objašnjava u knjizi. Tako su sa Svete Gore otišli u Tesaliju, gde se sada nalaze Meteori – grupa pravoslavnih manastira.
Osnivačev naslednik bio je iz dinastije Nemanjića
Iako inicijalna tvrdnja sa platforme Iks o Atanasiju Kidoviću nije zasnovana na činjenicama, Veliki Meteor ipak ima više veza sa srpskom srednjevekovnom državom. Osim donacija za ukrašavanje manastira, o kojima smo već govorili, i drugi ktitor ovog manastira bio je Jovan Uroš (Paleolog) Nemanjić, čije je monaško ime bilo Joasaf. Ovo se pominje u knjizi profesora na Crkvenoj akademiji u Atini Konstantina Vafiadisa „Sveti manastir Veliki Meteor: Istorija, prozopografija i duhovni život“, čije segmente nam je prosledila dr Fani Litari.
Kako ne bi došlo do zabune, važno je napraviti razliku između osnivača, odnosno prvog ktitora (Atanasije Meteorski) i drugog ktitora (Jovan Uroš). Srpski istoričar Vasilije Marković u svojoj knjizi „Ktitori, njihove dužnosti i prava“ objašnjava da se ktitorom može nazivati i osoba koja nasleđuje manastir i na koju prvi ktitor prenosi prava i zaduženja, što je slučaj sa Jovanom Urošem. Marković smatra pogrešnim da se reč „ktitor“ tumači isključivo kao „osnivač“.
Vafiadis je u svojoj knjizi naveo podatak da se Jovan Uroš zamonašio veoma mlad, između 1372. i 1373. godine. To je, dakle, bilo nakon što je Atanasije Meteorit došao u Tesaliju. Zbog toga, Jovan Uroš nije mogao biti osnivač Meteora, ali ga je Atanasije Meteorski za života proglasio naslednikom, kako se navodi i na sajtu samog manastira.
Poreklo netačne tvrdnje
Jedini internet izvor, osim bloga Ognjilo, koji prepoznaje ime Atanasije Kidović i povezuje ga sa Meteorima jeste srpskohrvatska Vikipedija. Ona, kao i sam blog, ne nudi nijednu referencu u vezi sa poreklom informacija koje plasira. Međutim, proverom metapodataka ustanovili smo da je stranica naknadno izmenjena.
Od novembra 2010. godine, sve do juna 2023, u odeljku „Historija“ nalazila se priča o monahu po imenu Atanasios Koinovitis, koji je na Meteore došao sa Atosa i osnovao manastir. Ipak, kada je prošle godine stranicu promenio anonimni korisnik, u istom odeljku – umesto Koinovitisa – pojavio se Atanasije Kidović sa srpskim monasima. Dodate su i informacije o članovima dinastije Nemanjića koji su vladali na teritoriji Grčke, a koje se ranije tu nisu nalazile.
Kada smo uporedili tekstove sa Vikipedije i Ognjila, uočili smo da se uglavnom podudaraju u delu koji se odnosi na Kidovića, a zajednički im je i nedostatak izvora. Blog je mlađi i objavljen je skoro godinu dana nakon što je stranica izmenjena, a potpisao ga je Ratko Suđecki. On je „spisatelj, publicista, turistički vodič, ljubitelj istorije“, kako se navodi u okviru kratke biografije na Ognjilu.
Pored svega navedenog, Suđecki je i novinar. Između ostalog, pisao je za slovački portal „Zem & Vek“. Ovaj portal je poznat po „širienju dezinformacija i teorija zavere“, navodi se na slovačkom sajtu Konspiratori, koji predstavlja javnu bazu sajtova sa sumnjivim sadržajima. Tekst na Ognjilu Suđecki je završio tvrdnjom da „kada vam Grci pričaju kako su nastali Meteori, obično prećutkuju postojanje srpske imperije“. Međutim, kako je ranije navedeno, prisustvo Srba se ne osporava, ali je prema utvrđenim činjenicama za osnivanje Meteora ključan čovek koji je grčkog porekla.
Milica Blagojević, FakeNews Tragač
Napomena (29. novembar 2024): Čitalac nam je s pravom ukazao da smo kao izvor informacije o Atanasiju Kidoviću označili hrvatsku umesto srpskohrvatske Vikipedije. Ispravili smo grešku u tekstu.
Čitateljka nas je pitala da li je istina da će Trampova administracija prestati da finansira nevladine organizacije, nakon što je pročitala takve insinuacije u Informeru. Iako ne…
Izveštavajući 7. oktobra sa konferencije o održivosti u Hamburgu, novinarka je u „Dnevniku 2“ Radio-televizije Srbije rekla kako se „čula računica da ciljevi održivog razvoja godišnje koštaju…
Više portala, uključujući B92, Nova, Srbija danas, Srpski telegraf, Sport klub, Blicov S portal, BL portal i Bijeljina live, prenelo je navodnu fotografiju košarkaša Lebrona Džejmsa na…