Sadnja baterija: od korisnog eksperimenta do štetnog saveta

Portali Benchmark i Dnevnik posavetovali su svoje čitaoce da zasade istrošene baterije i da na taj način doprinesu zaštiti životne sredine. Benchmark navodi „Zaboravite Maska i kinesku dominaciju, istrošene baterije posadite u zemlju i napravite gorivo“, a novosadski Dnevnik „Posadite stare baterije u zemlju i desiće se čudo: Austrijski naučnici pronašli najbolji recept za reciklažu“.

Iako oba medija izveštavaju o eksperimentu koji je zaista uspešno sproveden, zaključak koji izvlače ne samo da je pogrešan, već i kontraproduktivan.

O kakvom je eksperimentu reč?

Naime, grupa bečkih naučnika osmislila je sistem reciklaže koji bi mogao da pomogne da se istrošene baterije transformišu u nanokatalizatore, koji se potom koriste za pretvaranje ugljen-dioksida u metan. U eksperimentu nisu korišćene bilo koje baterije, već nikl-metal hidridne (Ni-MH), što se u tekstovima domaćih medija ne navodi. Rezultati su predstavljeni u radu koji je u februaru ove godine objavljen u časopisu „Zelena hemija“.

Možemo li ovaj eksperiment ponoviti kod kuće?

Iako se iz naslova Benchmarka i Dnevnika može zaključiti da je reč o lako primenljivom procesu („Posadite stare baterije u zemlju i desiće se čudo“), u kućnim uslovima možete ga ponoviti samo ako ste profesor Baltazar. Iako naučnici sa Tehničkog univerziteta u Beču hvale ovaj postupak kao relativno jednostavan, on i dalje zahteva složene laboratorijske postupke, koji uključuju rastavljanje baterija u kontrolisanim uslovima, tretiranje kiselinama (sumpornom i hlorovodoničnom), kao i temperature iznad 250 stepeni Celzijusa (do čak 550 stepeni Celzijusa). Čak i ako sve to obezbedite, tek ste na početku, jer je u radu opisan složen proces koji se odvija u 12 koraka.

A šta ako ipak „zasadimo baterije“?

Autori istraživanja ni na koji način ne ohrabruju građane da „sade baterije“: naprotiv, u tekstu za portal Tehničkog univerziteta eksplicitno navode da nepropisno odlaganje baterija može dovesti do curenja hemikalija, požara i zagađenja. O tome svedoče i mnoga istraživanja. Pomenimo jedno koje je sprovedeno u Lagosu, u Nigeriji: u blizini otvorene deponije gde se elektronski otpad i korišćene baterije odlažu zajedno sa komunalnim otpadom, uočene su povećane koncentracije teških metala u bunarskoj vodi i zemljištu.

Stefan Janjić, FakeNews Tragač