02.10.2025.Pre nekoliko dana su u Moldaviji održani parlamentarni izbori na kojima je pobedu odnela proevropska Partija akcije i solidarnosti (PAS) trenutne predsednice Maje Sandu sa 50,2% osvojenih glasova. Informer je u svom štampanom izdanju od 30. septembra preneo da u Moldaviji vlada „brutalna podela“ u društvu jer je „proruska opozicija“ osvojila 49,8% glasova. Međutim, rezultati izbora ne mogu se tumačiti na ovaj način. Informer je sve glasove koji nisu otišli proevropskoj partiji PAS sabrao i proglasio ih glasovima proruske opozicije, iako se više partija koje je tabloid ovom računicom svrstao u „prorusku opoziciju“ zapravo u svojim programima zalaže za evrointegracije.
Druga politička opcija sa najviše prikupljenih glasova (24,2%) na izborima u Moldaviji je „Patriotski blok“ koji se – između ostalog – zalaže za „obnavljanje obostrano korisnih odnosa i intenziviranje strateškog partnerstva sa Ruskom Federacijom“. Zbog toga, ona se nedvosmisleno može okarakterisati kao proruska. Međutim, isto ne važi i za ostale tri partije koje su ušle u parlament.
Politički blok „Alternativa“ čija lista je treća po broju glasova (7,96%) se u svom programu, barem deklarativno, zalaže za evropske integracije. „Verujemo da su evropske integracije najvažniji konstruktivni izazov Moldavije — put ka trajnom razvoju i nacionalnom jedinstvu“, navodi ovaj blok na svom sajtu. „Naša partija“ čija lista se našla na četvrtom mestu po broju glasova (6,20%) u svom programu se izjašnjava kao promoldavska što za njih znači da „ne mogu biti antievropski, antiruski, antirumunski, antiamerički ili antikineski“ političari. Partija „Demokratija kod kuće“ (PPDA) čija lista je bila peta po broju glasova (5,62%), u svom programu navodi da se „zalaže za integraciju Republike Moldavije u Evropsku uniju“. Međutim, sve tri navedene opcije su ranije optuživane da održavaju veze sa Rusijom (1, 2, 3).
Kako bismo razjasnili mogu li se Informerovi navodi tumačiti kao istiniti kontaktirali smo sa novinarkom iz Moldavije Paulom Erizanu koja o temama vezanim za istočnu Evropu piše za Bi-Bi-Si, Gardijan i Fajnenšl tajms. Ona nam objašnjava da navodi o prikrivenim proruskim strankama istiniti, ali da njihova strategija za osvajanje glasova pokazuje kako su birači u Moldaviji zapravo više okrenuti ka Evropi, nego ka Rusiji.
„Činjenica da se Alternativa pretvara da je proevropska pokazuje da su Moldavci postali mnogo proevropskiji nego što su nekada bili“, Objašnjava Erizanu ali dodaje da su neke opozicione liste poput Olesea Stamate (o, 33%), PL (0, 10%), Îimpreună (0, 32%), ALDE (0,23%), MRM (0, 64%) i LOC (0, 39%) istinski proevropske. Govoreći o partiji „Demokratija kod kuće“ (PPDA), Erizanu navodi da se ova stranka takođe predstavlja kao proevropska, ali da postoje „veliki znakovi pitanja“ u smislu njihovih veza, postupaka i reči. Konačno, Erizanu zaključuje da to što određene partije moraju da se pretvaraju da podržavaju ulazak u Evropsku uniju „pokazuje da Moldavci to žele“ i da svi „glasači tih partija nisu mogli da znaju na kojoj strani su te stranke zapravo“.
Dakle, Informerova računica svakako nije tačna. Čak i ukoliko bismo glasove deklarativno proevropskih partija koje su ušle u parlament sabrali sa glasovima „Patriotskog bloka“ i sve ih nazvali „proruskom opozicijom“, zbir i dalje ne bi bio 49,8% kako je srpski tabloid preneo, već negde oko 44%. Ocena da u Moldaviji vlada „brutalna podela“ u društvu nakon izbora je još manje tačna. Ako su izbori merilo podela u društvu kako to Informer sugeriše, u Moldaviji su oni pokazali da građani u znatno većoj meri glasaju za proevropske političke stranke. Zbog toga su pojedini „ruski igrači“ za izbore morali da obuku „evropsko odelo“.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
